I decu ću vam napraviti

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo: • Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu! Neko iz mase glasno dobaci: • Ali u selu nema dece! • I decu ću vam napraviti!

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita: • Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video? • Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka? • Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Radašin pita Radojku: • Crna Radojka, zar nesi prestala da pušiš? • Jesam, kurac!

Žali se Lala lekaru da ima problema u seksu: • Ta, gos’n doktore, sve je dobro i normalno kad “to” radim prvi put. Al’, kad ‘oću da ponovim, javljaju mi se tegobe: znojim se, puls mi je ubrzan, srce lupa li lupa, ‘oću da prokuvam, toliko mi je vrućina! • Dobro, Lalo, a koliku pauzu praviš između prvog i drugog puta? • Pa, gos’n doktore, prvi put je uvek u zimu, a drugi put je tako, u julu il’ u avgustu!

• Mama mi se preudala i novi tata me uči da plivam. • Stvarno? Pa, kako se snalaziš? • Odlično! Već sam naučio da se sam izvučem iz džaka ...

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita: • Imate li nešto sitno? A ona odgovara: • Ima, ima!

Upoznavanje: • Ćao, ja sam Dunja. • Ja sam Miloš, drago mi je. • Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ... • A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Otišli zec i zečica u cirkus. Gledaju oni mađioničara kako izvodi trik, izvlači iz šešira jednog malog zeca, pa drugog, pa trećeg, ... Tek će na to zečica zecu: • Nije loše, ali meni se više sviđa kako mi to radimo!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kupio Piroćanac ajfon 6, stavio ga u zadnji džep, seo i ... čulo se krrccc! • Leleeee majkeee - povika on - daj bože da je kičma.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija? • Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj. • Aaaha, hvala! • Nema na čemu, Stefan Braune!