VICOTEKA

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo:
• Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu!
Neko iz mase glasno dobaci:
• Ali u selu nema dece!
• I decu ću vam napraviti!

Kakva je razlika između žene i teroriste?
• Sa teroristom su pregovori mogući!

Kakva je razlika između automobila i žene?
• Nikakva, što bolje izgleda to je skuplje održavanje.

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!

Danas me na ulici zaustavila neka lepa devojka, ima oko 25 godina. Ponudila mi je seks ali u zamenu za to morao bih da reklamiram neko novo sredstvo za čišćenje kupatila. Naravno, odbio sam, jer to nije moralno a i dokazao sam da imam jak karakter. Tako jak kao novi “Arf”, najbolje sredstvo za kupatilo. Sada i sa mirisom vanile.

Danas je toliko vruće da je i pop izašao iz crkve i zavapio:
• Ne ulazite, unutra je pakao!

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Pre mesec dana je ostavila cigarete. Pre dve nedelje kafu. Prošle nedelje slatkiše. Mislim da sam ja sledeći ...

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.