VICOTEKA

Neki političar se kandidovao za predsednika. Držeći govore u predizbornoj kampanji dođe i u jedno planinsko selo:
• Do vašeg sela ću napraviti asfaltni put! Napraviću i vodovod! Izgradiću i školu!
Neko iz mase glasno dobaci:
• Ali u selu nema dece!
• I decu ću vam napraviti!

• Kako da je osvojim, brate?
• Pa budi joj sve!
• Pa budio sam joj i majku i oca i brata i sve u kući.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Doktor pita Muju:
• Koliko čašica rakije konzumirate nedeljno?
Mujo će:
• Bolan doktore, ja sam alkoholičar, nisam računovođa!

Pitaju čoveka na ulici:
• Šta biste promenili u vašem gradu?
• Podigao bih ljuljaške!
• Molim?!
• Pa, nisko su i onda kačim nogama kad se ljuljam ...
• Ali, Vi imate 30 godina?
• I dugačke noge ...!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?

• Vidimo se večeras ...
• Ne mogu, imam smrtni slučaj!
• Ijao, baš mi je žao, ... a ko ti je umro?
• Umrla mi svaka želja da te vidim!

Vraća se Perica kući i s vrata govori:
• Tata, mama, danas me učitelj po prvi put pohvalio!
• Sjajno, šta je rekao? - upita otac.
• Rekao je: Svi ste vi deco magarci, a ti si, Perice, najveći!

Zovne plavuša JAT i pita:
• Koliko ima između Beograda i Njujorka?
• Samo trenutak.
• Hvala, doviđenja.

Devojka zove dečka telefonom:
• Ej, šta radiš?
Dečko:
• Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam!
• Prostačino jedna!
• Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!