VICOTEKA

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Šta je zajedničko za Mileta Kitića i Novaka Đokovića?
• Prezime.

Razgovaraju dve plavuše:
• Vidiš ti, svake godine se sve manje beba rađa.
• Da, zato nam opada mentalitet!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Bio sam sa ženom na godišnjici njene mature. Jedan od prisutnih je bio pijan, ali nije prestajao da ređa čašu za čašom. Pitao sam ženu da li ga poznaje:
• Naravno - rekla je - dugo smo bili zajedno i kada smo se razišli, počeo je da pije i od tada nije prestajao.
Rekao sam:
• Ko bi rekao da će toliko dugo da slavi ...
I tako je počela svađa ...

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Kupio Pera papagaja, odnese ga kući i stavi kavez na balkon. Prolazi policajac ulicom, a papagaj će:
• Dole vlada, dole vlada!
Dođe policajac kod Pere, pa mu kaže:
• Čuj Pero, izbaci ovu ptičurinu, inače ideš ravno u zatvor, a ptičurina u supu!
Ode Pera kod prodavca, kaže mu u čemu je problem i zatraži da mu zameni papagaja za drugog. Prodavac zameni papagaja i kaže:
• Ovaj ti je je po izgledu potpuno isti, ali neće praviti probleme jer je pobožan i zna samo svete reči!
Stavi Pera kavez na balkon, kad eto istog policajca. Gleda on papagaja, misli da je to onaj stari, a papagaj samo ćuti. Policajac, da bi ga isprovocirao, poče da ponavlja:
• Dole vlada, dole vlada!
A papagaj će na to:
• Daj Bože, daj Bože ...

U školi učiteljica pita malog Pericu:
• Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim?
• Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!