VICOTEKA

Razgovaraju Bosanac i Slovenac:
• Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo?
• Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.

Moj psihijatar je žena, koja je toliko zgodna, da ću još neko vreme da se pravim lud.

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli našli su se nekom greškom u istom kupeu spavaćih kola u vozu. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem. Negde oko jedan sat noću on se nagne i šapne ženi:
• Gospođo, izvinite ako vas budim, da li biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je hladno.
• Imam bolju ideju, odgovara ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani.
• Ohoho, fantastična ideja, odličan način da se oboje ugrejemo ...
• Odlično, - kaže ona - Pomeri dupe i uzmi sam svoje jebeno ćebe!

U čemu je razlika između tašte i tumora?
• Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

• Debela, kako se zoveš?
• Nina.
• Skraćeno od ... ?
• Slanina, majku ti jebem!

Vraćaju se Mujo i Haso kući posle dugog rata i dolaze na brežuljak odakle se vidi Mujina kuća, te ti Mujo zamoli Hasu, inače snajperistu, da vidi šta mu radi njegova Fata. Haso ti proviri kroz snajper i kaže:
• Joj Mujo, eno je kara se sa tvojim komšijom.
Mujo sav tužan daje Hasi dva metka i kaže:
• Nju u glavu a njega u glavić.
Haso ti nanišani i kaže:
• Izgleda da će biti dovoljan samo jedan metak.

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Budale i pečurke se ne sade. One same niču.

Dolazi Ciganka da se prijavi za posao. Sedne ona lepo i poslovođa krene da je pita:
• Recite mi koliko dece imate?
• Pa kako da ti kažem, ... imam ih desetoro.
• Dobro, izvolite papir i ovde napišite imena vaše dece.
Uzme Ciganka papir i za svako dete napiše Rambo. Pogleda poslodavac papir i ništa mu nije jasno pa ponovo pita Ciganku:
• Izvinite, ovde ispada da se svako Vaše dete isto zove, pa kako ih zovete?
• Pa šefe, ... po prezimenu.