VICOTEKA

Pošao proliv u diskoteku. Kada je stigao, zatekne ga govno na vratima i kaže mu:
• Ti ne možeš da uđeš, ovo je klub samo za čvrste momke!

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Žena traži nešto grozničavo po kući:
• Dragi, da li si video moju knjigu?
• Koju? - upita muž bezvoljno.
• Kako doživeti stotu.
• Bacio sam je - odgovara on konačno.
• Zašto, pobogu?!
• Tvoja majka je htela da je čita!

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Leskovčanin uleteja u crkvu, i vika:
• Pope, oću se ispovedim!
• Ajde, sinko.
• Ovakoj, pope. Vrnem se jučer od rabotu i dovedem žensku u stan. Pope, kad sam gu dovatija da gu onodim ...
• Dobro, sinko, izbegni toj koje si rabotija, pričaj dalje.
• Pa, malko mi beše što sam gu dovatija, nego pozva tri drugara, pa kad gu svi dovatimo, toj ti beše i otpozadi, u sve moguće rupe ... iznaripamo vu se svi četvorica!
Pop ustade, već ga znoj oblija, pa vika:
• Reko ti be, bez detalji! Što toj meni pričaš?
• Pa pope, nema kome nesam pričaja ...

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Pričaju dve plavuše. Prva kaže:
• Doktor mi je rekao da narednih par nedelja živim samo na jabukama.
Druga kaže:
• A što ako padneš?

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli:
• Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga:
• Kako je prošla operacija?
Doktor odgovori:
• Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu.
Pacijent poče da plače, a doktor će:
• Šta je bilo, što plačete?
• Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!