VICOTEKA

Razgovaraju dve prijateljice:
• Kakav je tvoj seksualni život?
• Nije loš, jedino što stalno pazim da ne zatrudnim.
• Zar se tvoj muž nije sterilisao?
• Jeste, zato se i bojim ...

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Mujo Fati šalje poruku:
• Šta je to u tvojim venama što me tera tuđim ženama?
A Fata odgovori:
• Isto što i u tvojim mudima što me tera tuđim ljudima.

Pita učiteljica đake:
• Deco, da vidimo, zna li neko svetske valute?
Javi se Marko:
• Dolar!
• Bravo Marko, to je valuta SAD-a. Dalje?
Marica:
• Funta!
• Lepo Marice, to je valuta Engleske. Dalje, da li znate još neku valutu?
Perica:
• PUTA!
• Crni Perice, koja ti je to valuta, nisam nikad čula za nju.
A Perica će:
• Ima, ima u Srbiji. Evo, dođe moja sestra iz Beograda sa novom bundom i pita je baba kol'ko je dala za nju. A ona kaže: "5 PUTA"!

Zet pita doktora za taštino zdravlje:
• Doktore, šta joj je?
Doktor odgovara:
• Ono najgore.
• Pa recite mi!
• Nije joj ništa!

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64.
Prodavac:
• Baš mora na 64 ?!
Ciga:
• Mora!
Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio.
Prodavac:
• Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64.
Ciga:
• Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka.
Prodavac:
• Pa?
Ciga:
• Pa pomnoži!

Sedi policajac u kancelariji. Neko mu pokuca na vrata i on upita:
• Ko je?
Drugi odgovara:
• Ja sam.
Tek će onaj u kancelariji zbunjeno:
• Ja?! Pa nema šanse ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Rešila Radojka da se uda preko oglasa i navela uslove:
• Da ne pije, da ne puši, da ne ide po kafanama, da je ne tuče, ali da radi dobro "one stvari".
I tako, ... posle bezbroj neuspešnih pokušaja, dolazi joj na vrata bogalj. Otvara ona i pita:
• Koj' si mi sad pa ti?
• Ja sam došao po tvom oglasu, ispunjavam sve tvoje uslove.
• Kako to?
• Pa, ... evo, ruke nemam, ne mogu da te bijem. Noge nemam, ne mogu da idem po kafanama.
• A "one stvari" - pita ona.
• A šta misliš, kako sam pozvonio?

Zašto među šumarima nema žena?
• Pa, kad ne mogu da sačuvaju ni svoju šumicu, kako će tek državnu?!