VICOTEKA

Zbog dobrog ponašanja pustili dvojicu pacijenata ludnice da odu na sahranu preminulog druga. Vratili se oni smoreni. Pitaju ih šta se desilo, a oni im odgovaraju:
• Loša žurka, samo smo nas dvojica plesali.

Došao pacijent kod doktorke i žali se:
• Doktorko evo već dva meseca meni stoji ukrućen, sramota me u radnji, u busu, na ulici, ... šta mi možete dati?
• Za početak, stan i hranu!

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli:
• Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ...
Pacijent prekinu doktora:
• Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?!
Doktor poče da odbrojava:
• Devet, osam, sedam, ...

Na času fizike, učiteljica pita decu:
• Tesla je oznaka za ... ?
• Novčanicu od 100 dinara - odgovori Perica.

Ženi se Mujo, ali u sredu. Pita njega Haso:
• Je l' ba, Mujo, što se ženiš u sredu, kad svi drugi prave svadbu subotom?
• A čuj što? Pa neću sebi da pokvarim vikend ...

Zaseli Mujo i Haso u kafani, lagano rakijaju i divane pa nakon par rundi počne priča o seksu. Mujo ispije jednu i upita Hasu:
• Znaš li ti, jarane, da čovek u životu u proseku mazne 12 žena?
Haso klime:
• Ja, čuo sam, i šta onda?
Mujo drmne još jednu pa objasni:
• Ma ja sam nešto račun'o ... jebavo sam Fatu i Habibu, drpo se sa Zumrom i Nusretom ... i to je sve ...
Haso ga pogleda:
• Ne kontam, šta o'š kazat?
Mujo slegne ramenima:
• Pa neko očito fino guzi na moj račun!

Došla žena kući i obraća se mužu:
• Jao dragi, znaš kakve sam super čizme videla?
• Ma, boli me kurac!
A žena će njemu:
• Daj da ljubim da prođe, pa da idemo da kupimo čizme.

Čak Noris ne čita knjige. On ih netremice gleda sve dok ne dobije informacije koje želi.

Razgovaraju tri Crnogorca na nekoj sahrani:
• A što bi ti voleo da tvoji prijatelji kažu nad tvojim odrom kad umreš?
• Ja bih voleo da kažu "Bio je dobar prijatelj, suprug i otac" – reče prvi.
• Ja bih da kažu "Bio je veran Božji sluga i učinio je nešto po čemu će ga ljudi pamtiti" – reče drugi.
• Ja bih voleo da kažu "Viđu ga, mrda se!" – reče treći.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.