VICOTEKA

Kako je nastao bar-kod?
• Etiopljani se slikali za porodičnu fotografiju!

Perica na seansi prizivanja duhova. Pita on:
• Hoću li završiti školu i naći pravu ljubav?
Duh odgovara pitanjem:
• Jesi jeo nešto?
Perica:
• Eee baba, zajebi, nemoj sada!

Razgovaraju dva prijatelja, pa kaže prvi:
• Nešto se razmišljam, ... ako je moj rođendan tačno devet meseci posle ćaletovog rođendana, ... pa znaš li ti šta sam ja onda?
• Šta?
• Pa, ja sam rođendanski poklon,  kapiraš ...

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Perica:
• Tata, gori jelka!
Tata:
• Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka!
Perica:
• Tata, sijaju zavese!

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Mali Kinez plače i pita oca:
• Tata, tata, je l' mogu da uzmem iPhone?
• Ne možeš, sine, ostavi to!
• Ali tataaa, pa ja sam ga napravio!

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

Šetaju Adam i Eva rajskim vrtom i razgovaraju:
• Evo, voliš li me?
• Naravno, dragi, pa koga bih drugog?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.