VICOTEKA

Hvali se Mujo Fati:
• Penis mi je jedno vreme bio u Ginisovoj knjizi rekorda ...
• Stvarno?
• Daaaa, ... a onda me bibliotekarka izbacila napolje ...

Žao mi je što sam te ostavila kada sam ti bila najpotrebnija, ali ti znaš da te ja volim najviše na svetu. Ljubi te tvoja pamet.

Stoji Perica sa sestrom na stanici i čeka autobus. Pošto ga dugo nije bilo, Perica reče:
• Gde je, bre, ta autobus?!
Sestra mu odgovori:
• Nije ta, nego taj!
• A otkud ti znaš, nisi mu valjda gledala pod točkove?!

• Moja žena je najbolja na svetu, ... najbolje sprema i čisti, gleda sa mnom fudbal, ide na utakmice, ide na pecanje, pije sa mnom pivo, ...
• Ma, kod vas pedera ništa nije kako treba!

Mali Perica zakasnio kući, pa ga dočekala zabrinuta majka:
• Gde si bio, sine, do sada?
• Bio sam sa Maricom u parku.
• A što si tamo radio?
• Znaš, mama, mi smo sedeli na klupi. Onda su na drugu klupu došli dvoje i počeli da se ljube, pa smo i Marica i ja počeli da se ljubimo.
• I onda?
• Onda je čika onoj teti skinuo bluzu i počeo da joj ljubi cice, pa smo to uradili i Marica i ja. Zatim joj je digaoo suknju i skinuo gaćice, pa smo isto uradili Marica i ja.
• I što je onda bilo? - upita već zaprepašćena majka.
• Paaa, onda su njih dvoje otišli u grmlje, ... a mi smo se obukli i došli kući, jer nam se nije kakilo!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Izveo Bosanac Dalmatinku na večeru. Dalmatinka naručuje:
• Ja ću dagnje ...
• Ne kaže se dagnje, nego jagnje, bona - prekide je Bosanac!

Prodajem kuću sa pogledom na budućnost.
Lokacija: Preko puta groblja!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje.
• Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko.
• Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Psiholozi tvrde da je za dobro raspoloženje potrebno zagrliti osam ljudi, ... ili mlatnuti jednog ...