VICOTEKA

Prolazio šleper pun viagre kroz šumu i ispadne jedan paket. Meda pokupi paket, pojede sve i digne mu se. Krene meda kroz šumu, jebe sve redom i dođe do lije. Završi sa njom i lija mu kaže:
• Dobar si, medo, nego ti kurac mnogo dlakav!
• Uuu, čoveče, nisam skinuo zeca!

Moram priznati da današnje žene imaju mnogo veća muda od većine muškaraca, ... a i brkove, takođe.

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.

Upecao student zlatnu ribicu. Ribica mu kaže:
• Pusti me, ispuniću ti jednu želju.
Student začuđeno pita:
• Kako jednu, zar ne treba tri?
Na to će ribica:
• Eeee, sad je po Bolonji.

• Draga imaš li seksualne fantazije?
• Imam, ... vodimo ljubav na plaži, ispod palme, dok obalu zapljuskuju talasi. Svuda oko nas miris egzotičnih trava, a pored nas najslađe vino na svetu.
• A ja sam gore ili dole?
• Ne, ti si kod kuće!

Pričaju dve babe:
• Prestala sam da psujem - kaže jedna.
• A ja više ne verujem u boga - kaže druga.
• Sereš?
• Ne, krsta mi.

Vratio se Mujo iz ludnice. Haso ga pita da mu objasni kako je popizdeo i dospeo u ludnicu.
• Bio ti ja kod komšinice Aide, kad eto ti njenog muža. Kaže mi ona: - Ajd' ti bolan, kroz prozor i drž' se za rub - Uradim ja tako al' njen muž pravo pa na prozor.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne. Uze on čekić pa poče tuć' po prstima.
• Pa je l' si tada popizdeo?
• Ne, ni tada. Zatim on uze šibicu i poče mi palit prste.
• Pa jesi li tad popizdeo?
• Ma, ne ni tada. Onda on uze nož i počne mi seći prst po prst.
• E, mora da si tad popizdeo?
• Ma ne, nisam ni tada.
• Pa kad si bolan popizdeo?
• Kad sam video da od mojih nogu do zemlje nema ni 20 santimetara.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Ćaskamo uz kaficu moj prijatelj Li i ja, pa ga ja pita:
• Brate, Li, zar tebe ne nervira to što pričaju da svi Kinezi liče jedan na drugog?
Kaže on meni:
• Li je otišao po pivo i cigare, a ja sam mu žena!