VICOTEKA

Kako kokoška abortira?
• Snese jaje na beton.

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Po čemu prepoznati kratkovidnog ginekologa?
• Po vlažnom nosu.

Kaže otac kćerki za njen osamenaesti rođendan:
• Evo ćero, uzmi cigaretu, sad imaš 18 godina sedi malo da popričamo, ne moraš da se kriješ više.
A kćerka mu odgovara:
• Hvala ćale, ali ostavila sam pušenje posle drugog abortusa, ne prija mi više ...

Razgovaraju na dasci čekić i ekser:
• Dobar si ti, mali - reče čekić ekseru i pri tom ga lupnu po glavi.

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Momac prilazi devojci:
• Da te pitam, jesi li singl?
• Za tebe sam album!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Bile plavuša i crnka na prijemnom ispitu za javnu kuću. Posle testa, pita plavuša crnku:
• Kako si prošla?
• Ja položila, a ti?
• Ja pala, zamalo da se ugušim na usmenom!

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...