Šta je to ironija?

Šta je ironija? • Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

Prodajem Fiću u delovima. Delovi se mogu videti na putu od Novog Sada do Beograda.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija? • Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj. • Aaaha, hvala! • Nema na čemu, Stefan Braune!

Zašto Piroćanac, koji se upravo dovezao na parking, sebi reže nogu testerom? • Zato što tamo stoji natpis: Besplatan parking za invalide!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Došao Haso kod Muje goste. Mujo se izvalio u fotelji i ne da mu se ustati, pa će Hasi: • Haso, ajde budi dobar pa se popni na sprat i donesi mi papuče. • Daj Mujo, gde ću ti ja donosit papuče u tvojoj kući?! • Ajde molim te, baš mi se ne da ustajati. Haso posluša i popne se gore. A gore sretne Mujinu ženu Fatu i njihovu kćerku od 18 godina. Fata reče: • Zdravo Haso, otkud ti ovde gore? Tu Hasi sinu ideja: • Zdravo Fato, eto ja dođoh da vas opalim! • Šta ti je Haso, jesi li ti normalan! Pa Mujo će te ubiti. • Zna Mujo i nema ništa protiv. • Molim! - reče Fata. • Ozbiljno, sad ćeš da vidiš. MUJO, JE L' OBE! - dreknu Haso. • OBE! - odgovori Mujo.

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi. • Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ... • Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Igra Bosna protiv Brazila i šutira Ronaldinjo slobodan udarac, a živi zid se okrenuo prema svom golu. Golman se dere na njih: • Šta ba, radite? • Ćut` bolan, hoćemo i mi da vidimo gol!

• Šta ti je to? • Koje? • To na kaputu? • Dugme? • Ne pravi se pametan. Ta dlaka, ... ne odgovara ni jednoj boji u krugu porodice i prijatelja!? • Jebi se! Hoćeš DNK analizu? • A kao smeš na analizu? • Odvratna si! Ja tebe nisam proganjao za tragove zuba na dupetu! • Rekla sam ti da je to od kera! • E pa i dlaka je od kuje!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...