VICOTEKA

Šta je ironija?
• Kad si ateista, a zoveš se Bogoljub.

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Kako se zove vetar koji oprašuje biljke?
• Jebivetar.

Stoje na stanici pandur i mladić. Tek će mladić panduru:
• Je l’ znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Nemam pojma – kaže pandur.
• Voz ima dva razreda, a ti ni toliko.
Misli se pandur, pa kaže:
• Je li, a je l’ ti znaš koja je razlika između tebe i ovog voza?
• Ne znam – kaže mladić.
• Ovaj voz ide iz stanice, a ti ideš u stanicu.

Srele se dve muške stonoge, pa jedna reče:
• Gde si, čuo sam da si nabacio super žensku. Kažu, ženska ti ima strava noge?
• Hm, ... pa jeste, tačno je to što kažu ...
• Auu, ... al' se pravimo naivni ... Nego, pričaj kako idu one stvari, pokvarenjače jedan, sigurno mala rastura!
• Znaš, ... pravo da ti kažem, dok ona raširi sve svoje lepe noge, ja zaspim ...

Ide klinac ulicom i plače na sav glas. Naiđe komšinica i upita klinca zašto plače. Klinac će:
• Teto, tata mi je zadavio mačiće!
Komšinica će, zgranuta:
• Dobro, de, nemoj plakati, kupiće ti teta nove.
• Ali, tata mi je obećao da ću ih ja zadaviti!

Šta se raspada brže od Yugo automobila?
• Zemlja u kojoj se proizvodio.

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

U mojoj familiji ja sam duhovni vođa, ... šta god da predložim, oni se krste!