VICOTEKA

Pričaju Mujo i Haso:
• Fata me vodi na izložbu kućnih ljubimaca - kaže Mujo.
• Dobro, pa ...? - zainteresova se Haso?
• Pa imam tremu, šta ako ne pobedim? - žalosno će Mujo.

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka:
• Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup,  pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop,  pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka.
• Dobro mama - reče ćerka.
Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka:
• Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale?
• Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ...
• I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka.
• E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Pita jedan policajac drugog:
• Znaš li ti šta je to: ide šumom ne šušti, ide vodom ne žubori?
Ovaj malo razmisli pa upita:
• Da nije zagonetka?

Negde u Bosni ... sin pita majku:
• Mama, kako kompjuter zna moje ime?
Majka odgovara:
• Ne znam Admine, matere mi ...

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše:
• Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

Zašto balerine igraju na prstima?
• Da ne probude publiku.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Ej, konobar, imaš li šećer?
• Imam!
• Zajebano brate, deda mi umro zbog toga ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!