VICOTEKA

Pričaju Mujo i Haso:
• Fata me vodi na izložbu kućnih ljubimaca - kaže Mujo.
• Dobro, pa ...? - zainteresova se Haso?
• Pa imam tremu, šta ako ne pobedim? - žalosno će Mujo.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, šta je to zebra?
• To je konj koji navija za Partizan.

Zaposli se Perica u prodavnici. Naiđe prva mušterija i pita:
• Imate li omekšivač Lenor?
• Nemamo - odgovori Perica.
Kad to ču gazda, reče mu:
• Perice, kada mušterija traži nešto što nemamo, ne kaže se nema, nego upravo smo prodali poslednji komad i predložiš joj nešto slično.
Naiđe sledeća mušterija i pita Pericu:
• Imate li toalet papir?
• Upravo smo prodali poslednje pakovanje, ali umesto toga možete uzeti šmirgrla papir!

Šta je to autobus?
• To je prevozno sredstvo koje ide 10 puta brže kada trčiš za njim, nego kada si u njemu.

Pita otac sina, studenta:
• Jesi li znao sva pitanja na ispitu?
• Jesam.
• Pa, kako onda nisi položio?
• Nisam znao odgovore!

Priča Mujo:
• Nemam Twitter, pa idem okolo sa megafonom i objavljujem šta radim i šta mi se dešava preko dana. Za sada imam troje koji me prate, čini mi se da su dvojica panduri ...

Zašto muskarci više puštaju vetrove od žena?
• Zato što žene ne ćute dovoljno dugo da bi se stvorio pritisak.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na selu ima manje sranja nego u gradu. To je zato što se na selu stoka drži zatvorena.

Pita psihijatar pacijenta:
• Ko si ti?
• Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon!
Iz čekaonice se čuje:
• Laže! Ništa mu nisam rekao ...

Dolazi neki čovek u apoteku i danima maltretira apotekare da mu daju neki lek protiv kijanja. Oni mu par dana davali neke lekove, ali ni jedan ne deluje pa on im svakog dana drži kritike po pola sata. Sledećeg dana dolazi ponovo i traži novi lek protiv kijanja. Jednom apotekaru dopizdelo, dade mu ricinus i reče da odmah popije pola bočice što ovaj i uradi. Izađe davež iz apoteke i pita ga kolega:
• Zašto mu to dade!? Da li si lud!?
A ovaj će:
• Neka kine sada ako sme!