VICOTEKA

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Velike ljubavi obično se završe kada se muž vrati sa službenog puta!

Majka šiša sina, a on opirući se viče:
• Neću frizuru kao tata!
• Moraš sine, svi pričaju da ličiš na komšiju ...

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

Nova Hipokratova zakletva:
• Kunem se da ću pomoći svakom pacijentu, bez obzira koji mi Whisky nosi.

Fali se Mujo Hasi:
• Jarane, juče sam bio kod Fate u stanu, kad odjednom nestade struje!
• I šta je bilo ...?! Jesi li iskoristio situaciju? - znatiželjno će Haso.
• Jesam! Maznuo sam joj kompjuter!

Pričaju dve plavuše o tome gde su bile u vreme nestanka struje koji je trajao dva sata, pa kaže prva:
• Ja sam bila zaglavljena u liftu sve dok nije došla struja!
Druga odgovara:
• A, ja sam se zaglavila na pokretnim stepenicama i čekala sam struju dva sata!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

- Zašto hleb izgori?
- Zašto zub zaboli?
- Zašto devojka zatrudni?
• Zato što se ne izvadi na vreme!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!