VICOTEKA

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek
na to krene mirnim, brižnim glasom:
• Smiri se Pero, smiri se Pero ...
Priđe mu jedna žena i kaže:
• Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A
koliko godina ima mali Pero?
A čovek će na to:
• Ne, ja se zovem Pero.

Kako se zove crnac u pubertetu?
• Čokolada sa lešnicima.

Vozi čovek kola, zaustavlja ga pandur i kaže:
• Gospodine, vozili ste prebrzo! Vozačku i saobraćajnu, molim!
• Nemam, nisam poneo!
• E pa, moraću da Vam pišem na licu mesta!
• Bolje Vi meni, nego ja Vama!
• A šta ste Vi po zanimanju?
• Kamenorezac ...

• Juče sam čestitala rođendan svekrvi: Želim Vam sve ono što Vi želite meni, ali dvaput više! - Ne znam zašto se namrštila ... !?

Kako Piroćanac hrani kokoške?
• Prospe im po zemlji pšenicu, pa odozgo stavi staklo.

Koja je razlika između šibice i plavuše?
• Šibica može samo jednom da se kresne.

Oženio se Crnogorac, pa počeo da zapostavlja svoje bračne dužnosti. Žena se požali prijateljici i zatraži savet. Ova je posavetuje:
• Kupi crni donji veš i probaj da ga zavedeš. Žena je posluša i kupi crni donji veš.
Uveče, kad je muž legao u krevet i počeo da čita novine, žena počne da se mazi pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe. Posle izvesnog vremena, Crnogorac odloži novine, pa kaže:
• Ako je umro striko Savo, odma’ mi reci, nemoj mi tu okolišavat!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Žali se Lala lekaru da ima problema u seksu:
• Ta, gos’n doktore, sve je dobro i normalno kad “to” radim prvi put. Al’, kad ‘oću da ponovim, javljaju mi se tegobe: znojim se, puls mi je ubrzan, srce lupa li lupa, ‘oću da prokuvam, toliko mi je vrućina!
• Dobro, Lalo, a koliku pauzu praviš između prvog i drugog puta?
• Pa, gos’n doktore, prvi put je uvek u zimu, a drugi put je tako, u julu il’ u avgustu!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!