VICOTEKA

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog:
• Zašto ne otvaraju?
A drugi odgovori:
• Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera:
• Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek.
Ona će na to:
• A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

• I tako ti ja, bolan Haso, sednem u avion i pravac Frankfurt. Kad za pola sata pojavi se neka raja, zauzeše avion i kažu da su otmičari. A mene baš zabole, ono, ... nije moj avion, briga me, 'ladan k'o Clint Eastwood. Bejah miran sve dok nisu krenuli silovati jednu žensku. Tu je meni puk'o film. Dig'o se ja i dreknem, onako k'o šerif: Pustite je! I pustili je na miru, ali postavili meni ultimatum:
• Il' skačeš, il' te svi guzimo!?!
Haso se sav uživio u priču:
• I, jesi l' skak'o?
• Jesam, ... malo u početku, ... dok mi se guzica nije razradila!

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Fali se Mujo Hasi:
• Jarane, juče sam bio kod Fate u stanu, kad odjednom nestade struje!
• I šta je bilo ...?! Jesi li iskoristio situaciju? - znatiželjno će Haso.
• Jesam! Maznuo sam joj kompjuter!

Pita psihijatar pacijenta:
• Ko si ti?
• Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon!
Iz čekaonice se čuje:
• Laže! Ništa mu nisam rekao ...

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga:
• Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dogovore se momak i devojka za sastanak na slepo. Pita momak:
• Kako da te prepoznam?
• Stajaću na uglu, visoka sam 170cm i imam 55kg. A kako ja tebe da prepoznam?
• Nosiću metar i vagu!

Sedi plavuša na drvetu i testeriše granu na kojoj sedi. Naiđe jedna baba i pita:
• Dete, šta to radiš? Što testerišeš granu na kojoj sediš?
• Ma, beži, bre, baba! - tera je plavuša.
Baba kaže:
• Pa pobogu, pašćeš. Ne testeriši tu granu.
• Baba, pusti me na miru!
Ode baba, a plavuša nastavi da testeriše. Na kraju grana pukne, plavuša padne i polomi se. Digne se ona i kaže:
• Pih, bre, ona baba vidovita!

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.