VICOTEKA

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Zaustavi policajac pijanca i pita ga:
• Gde ste pošli u ovo doba noći.
• Idem na predavanje.
• Ko sad drži predavanja.
• Moja žena.

Jedva čekam da mi deda da džeparac pa da budem svoj čovek!

Potukla se dva čoveka na ulici. U sred tuče naiđe policajac, razdvoji ih i pita:
• Kako se zovete?
• Zoran Matić - kaže prvi.
• Zoran Dragović! - kaže drugi.
Policajac im na to ljutito kaže:
• Sram vas bilo, braća, pa se bijete!

• Tata, a zasto kažu da su žene lukave kao lisice?
• Zato što mnogo jedu patke, Perice ...

Kako se zove boginja reume?
• Koštana.

Mladić je prišao Tomi i zatražio ruku njegove ćerke. Toma je znao da je mladić propalica i da ništa ne zarađuje. Rekao je:
• Ne želim da moja ćerka provede ostatak života sa magarcem!
• Znam, zato i hoću da je oženim - odgovori mladić.

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda:
• Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi?
• Jesmo, sine.
• A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda?
• Da, i oni su skroz beli medvedi.
• Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli?
• Jesu sine.
• Hm, ... a njihovi roditelji?
• Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved?
• Zato što sam se smrzao kao pička ...

Koja je razlika između Crnogorca i Lesija?
• Lesi se uvek vraća kući, a Crnogorac kada dođe u Beograd - nikad više.

Doneo petao nojevo jaje pred kokoške, pa kaže:
• Dame, nije da vam nešto zameram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.