VICOTEKA

Dva frajera razgovaraju u školi:
• Da li je tačno da od poljupca može da se oslepi?
• O, da! Juče sam poljubio drugaricu iz škole i od tada moja devojka ne može očima da me vidi!

Mama molim te da me više ne pokrivaš noću kada spavam!
• Sine, pa znaš da se plašim da nenazebeš ...
• Razumem mama, ali otkrivaš mi ženu!

Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
• Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
• Za dva sahata, neb' moglo prije.
• Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča ...
• Za sahat i po dođi - veli mu Mujo.
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
• Kad bi moglo?
• Za sahat. - odgovori Mujo.
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
• Kemo, sine, deder vidi kud ide ova budala, kad se ni jednom ne vrati na
šišanje.
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji ...
• Đe ode, Alaha ti, ona budala?
• Kod gazdarice, gazda.

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

Mujo se nesretno zaljubio u Fatu koja ga ne šljivi ni pet posto, pa je jednog dana zaustavi u čaršiji i skrušeno upita:
• Fato, bona, rec’ ti meni iskreno, imam li ja kak’e šanse kod tebe?
Fata ga pogleda ispod oka i odbrusi:
• Eto, pravo da t’ kažem, ti si mi drugi na pop’su!  Mujo se poveseli:
• Super, bona, a ‘ko je prvi?
Fata hladno orgovori:
• Bilo ko!

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Na ribljoj pijaci:
• Pošto Karaš?
• Karam besplatno gospođo, a ovo su babuške!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Kad muškarac uprska, kasno je da vadi stvar.