Mnogo sam plakao

Sede Mujo i Fata na kauču i gledaju televiziju, a Fata stalno gleda Muju iz profila. Muji malo čudno, al’ ništa ne pita, kad se oglasi Fata: • A je l’, bolan Mujo, što ti imaš tako vel’ke trepavice? Mujo slegne ramenima i odgovori: • Rekla mi mater da je to zato što sam puno plak’o k’o mali! Fata klime i promrmlja sebi u bradu: • Eh, da si bar puno piškio ...

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita: • Lalo, jesu li ti krastavci veliki? A Lala odgovara: • Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je: • Oćeš li plesat? Ona kaže: • Hoću. On kaže: • Ajde života ti da ja malo sjedem.

Kaže Perica mami: • Mama, tata je opet pijan. • A otkud ti to znaš? • Pa, eno ga, brije ogledalo.

Uhvatili Cigu u krađi i povuci-potegni mora na sud. Majka ga odvuče u stranu i da mu ključni savet šta da kaže sudiji: • Ako nisi, nisi. Ako jesi, nisi.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg: • Moj ti je, bre Radojko, 15. • E, Milojko, moj ti je 37. • Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće! Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi. • Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti? • Kako čime? Pa toplomerom.

Šta radi narkoman ispod jelke? • Čeka paketić.

Obilazi Vučić penzionere. U opštoj gužvi i histeriji, jedna baba se oklizne i padne. Vučko pritrči i pomogne joj da ustane. • Sinko, baš si ljubazan - reče baba - kako baba da ti se oduži? • Bako, na sledećim izborima, glasajte za mene. • Sine, pa baba je pala na dupe, a ne na glavu.

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Psihijatar: • Recite mi, kada su počele vaše traume? Pacijent: • Paaa, kad smo u vrtiću pevali "Sad se vidi, sad se zna, ko se kome dopada!" a slinavi Mitar pokazao prstom na mene ...