Jesmo li prešli granicu?

Zaustavi policajac automobil, a u njemu Mujo, Fata i njen otac Bajro. Policajac se nagne kroz prozor i kaže: • Čestitam! Vi ste milionti vozač koji je prošao ovom ulicom poštujući propise i zato Vas nagrađujemo sa 10.000 eur! Mujo će na to sa olakšanjem: • Uf, dobro je, ... Ja sam već mislio da ste me zaustavili jer nemam vozačku. Fata se uključi u razgovor pa reče policajcu: • Ma joooj, ne slušajte Muju gospon policajac, svašta Mujo priča kad je pijan. A Bajro se javi sa zadnjeg sedišta: • E rekao sam vam ja, mamu vam jebem, da sa ukradenim autom nećemo daleko stići! A onda se začu glas iz gepeka: • Jesmo li prešli granicu?

Utrči Haso u kafić: • Mujo! Neko ti je ukrao auto! • Jesi li video ko je to bio? • Ne, ali zapisao sam registraciju.

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita: • Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju? Fata zajeca i reče: • Hoću, moj Mujo, samo reci! Mujo, onako slab, jedva prošapće: • Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ... Fata ga zbunjeno pogleda i upita: • Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!? Mujo zadnjim snagama reče: • Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Dobio Mujo novu gajbu i otišao da je vidi. Ušao u stan, malo razgledao sobe i došao u spavaću sobu. U njoj ugrađen plakar. Otvori on plakar – u plakaru ogledalo. Mujo se uplaši, brzo zatvori plakar i otrči do najbližeg telefona: • Halo, policija, neko mi je provalio u stan. ... da, još je tamo, krije se u plakaru. Dođe policajac na uviđaj. Uđe u sobu, polako se približi plakaru i naglo otvori vrata: • A, pa kolega je već stigao ...

Šta radi lav kada dođe iz Beča? • Stavi dva cigana na kapiju.

Kaže Sosa Lali: • Idem ja kod komšinice na pet minuta, a ti promešaj ručak na svako pola sata.

Pričaju dve prijateljice, plavuše: • Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža. • Zašto? • Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim. • Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ? • Ma ne, rekla sam da ću razmisliti. • I? • Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja: • Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb. Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature: • Dobar dan, gavrane! Gavran mudro ćuti. • Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica. Gavran i dalje mudro ćuti. • Gavrane, direktor ti spava sa ženom! • Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb. Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Bio student Crnogorac na nekoj sahrani pa onako usput čita natpise na spomenicima: dipl. inž. taj i taj, dipl. ekonomista taj i taj, dipl. pravnik taj i taj. Posle nekog vremena, sav tužan, kaže prijatelju do sebe: • A, kad ja umrem, meni će pisati: Uhvatio uslov za treću godinu!

Prišao sam joj i odlučno rekao: • Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem! A onda sam čuo glas iza sebe: • Gospodine, izađite iz izloga!

Subota je, opekla podnevna žega. Čovek ide pustinjom, naiđe na beduina i upita ga: • Znate li najbrži put da stignem do najbližeg sela? Ovaj mu odgovori: • Ideš pravo i u utorak skreneš desno.