Jesmo li prešli granicu?

Zaustavi policajac automobil, a u njemu Mujo, Fata i njen otac Bajro. Policajac se nagne kroz prozor i kaže: • Čestitam! Vi ste milionti vozač koji je prošao ovom ulicom poštujući propise i zato Vas nagrađujemo sa 10.000 eur! Mujo će na to sa olakšanjem: • Uf, dobro je, ... Ja sam već mislio da ste me zaustavili jer nemam vozačku. Fata se uključi u razgovor pa reče policajcu: • Ma joooj, ne slušajte Muju gospon policajac, svašta Mujo priča kad je pijan. A Bajro se javi sa zadnjeg sedišta: • E rekao sam vam ja, mamu vam jebem, da sa ukradenim autom nećemo daleko stići! A onda se začu glas iz gepeka: • Jesmo li prešli granicu?

• Gospođo, mogu li Vas ispratiti do kuće? • Samo pogledom, Gospodine, samo pogledom ...

Život je kao frizer, ti mu kažeš šta želiš, a on šiša po svom!

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je: • Gospođo, poznajete li me? • Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ... Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje: • A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca? • Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ... Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče: • Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori: • Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću! • Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu. Dođe kum: • Kume, osećaš li nešto? • Jok. • Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš. • Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

Posle operacije budi se pacijent i vidi doktora kraj sebe. Pita ga: • Kako je prošla operacija? Doktor odgovori: • Sve je u redu, samo smo morali da Vam skratimo polni organ, ali ne brinite – ostalo je ime Olja na njemu. Pacijent poče da plače, a doktor će: • Šta je bilo, što plačete? • Doktore, nije tu pisalo Olja – tu je pisalo: Pozdrav iz Bijelog Polja!

Uvek sam sređen i doteran ... kiša me opere ... vetar me osuši ... a život me pegla ...

Dolazi Piroćanac kući i zatekne ženu u krevetu sa komšijom. Istog trenutka uzme pušku i ubije ih oboje. Posle nekog vremena sude Piroćancu. Kaže mu sudija: • Pa dobro, razumem da nisi mogao da oprostiš prevaru, ali što ubi ljude? • To što me žena prevarila, to bih i oprostio, 'al što klima bila na trojku, to ne mogu da oprostim.

Neki se žene, a neki ga vade na vreme!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra: • Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu. • Nemamo, snaho! Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo: • Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo? A otac mu odgovara: • Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.