VICOTEKA

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Znaš li ti, druže moj, da je moja žena najveći ženskaroš!
• Kako to? - začuđeno ga upita drugi.
• Okrene se za svakom ženom koju ja pogledam!

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!

Došao narkoman u crkvu i kaže svešteniku:
• Dobra ti gajba, samo su ti posteri malo izlizani!

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Kako Mujo psuje svom sinu mater? Kad sin ima 10 godina:
• Jebem ti mater!
Kad sin ima 20 godina:
• Jebaću ti mater!
Kad sin ima 30 godina:
• Jebo sam ti mater!
Kad sin ima 40 godina:
• Jebo ti pas mater!

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Zaustavio policajac vozača koji je u naseljenom mestu vozio 80 km/h.
Policajac započinje razgovor:
• Vozili ste 80 na sat, a dozvoljeno je 50, za svakih 10 km/h 3.000 dinara kazne, znači Vaša kazna je 9.000 dinara.
Vozač odgovara:
• Ali ja poznajem vašeg načelnika.
• U redu je to, ali kazna je 9.000 dinara!
• Ali ja sam dobar prijatelj sa načelnikom!
• Cenim ja to, ali kao što rekoh, kazna je 9.000 dinara?
• Ali mi smo kućni prijatelji!
• Pa pozovite ga telefonom!
Vozač zove načelnika na mobilni i sa druge strane mu govorni automat kaže da pretplatnik nije trenutno dostupan.
Policajac nastavlja:
• I šta ćemo sada: pomoć prijatelja ste iskoristili, publike kao što vidite nema, ostaje nam jedino pola-pola.

Zašto su bebe iz epruvete najlepše?
• Zato što su ručni rad.