VICOTEKA

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju:
• Kuku, tatko, da neje majka umrela?
A tatko će:
• Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

Šta je to nedefinisani osećaj?
• Kada ti tašta slupa novi auto i pogine.

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Nikada ne zadržavajte prdež u sebi, jer on putuje po čitavom telu sve do mozga. Eto tako ljudi dobijaju usrane ideje!

Idu dva Crnogorca nekim planinskim putem, ... odjedanput jedan zastane, vrati se par koraka nazad i zgazi puža koji je bio na stazi iza njih! Drugi se iznervira:
• Danilooo! Auu čoče, što uradi to?!
• Aa, nervira me mnogo, prati nas još od Kolašina!

Majka pita sina Zemunca:
• Zašto si dobio jedinicu iz vladanja?
• Udarao sam glavom o zid.
• Nesrećniče, zašto si udarao glavom o zid?
• Kevo, šta ti je? Nije to bila moja glava!

Mujo se žali Hasi:
• A jes’ zeznuto ovo pomeranje satova.
• Zašto?
• Umesto u krevetu, jutros mi se digo u tramvaju.

Džaba pantalone Armani, kada je ponašanje k'o Đogani ...

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja:
• Šta sad da radim, poješće me blam?
Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže:
• Ma, ni blizu.