VICOTEKA

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster?
• Kupi tesne cipele.

Kaže Perica Jovici:
• Mnogo ti hvala za trubu koju si mi poklonio za rođendan. Sa njom zarađujem mnogo para.
• Tako dobro sviraš?
• Ma ne, tata mi svaki put plati po 5 eura da prestanem.

Pita učiteljica učenike:
• Ko od vas, deco, zna najbolje da imitira vuka?
Javlja se Perica:
• Moj deda, učiteljice.
Učiteljica pita Pericu:
• Je l’ hoćeš sutra da dovedeš dedu u školu?
• Pa hoću, učiteljice.
Ode Perica kući i kže dedi:
• Rekla ti učiteljica da sutra dođeš sa mnom u školu.
I deda pođe. Kad su došli u školu, učiteljica reče dedi:
• Perica nam je rekao da mnogo lepo imitirate vuka.
Deda se brani da ne zna. Učiteljica upita Pericu zašto laže, a Perica će:
• Ma ne lažem uciteljice, Vi ste ga loše pitali. Je li deda, kada si zadnji put kresnuo babu?
A deda će:
• Aaaauuuuuuuuuuuu ...

Mujo ljutito govori Hasi:
• Ako misliš da si pametniji od mene, onda si stvarno glup!

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Početak školske godine ... vraća se prvak iz škole i sav zadihan uzbuđeno viče:
• Mama, Mama, danas su nas u školi terali da brojimo i sva deca su znala da broje samo do deset, a ja sam znao do 100!
• To je sine zato što si Bosanac - odgovara majka.
Sutradan prvak dolazi iz škole i ponovo viče:
• Mama, danas smo počeli da čitamo. Ni jedno dete ne ume da čita sva slova, a ja sam znao skoro sva slova!
• Pa da sine, to je zato što si Bosanac.
Posle nekoliko dana prvak ponovo s vrata doziva:
• Mama, danas smo bili na sistematskom pregledu i sva deca imaju mali, a moj je, u odnosu na njihove, ogroman! Je li mama, jel' i to zato što sam Bosanac?
• Ne sine, to je zato što imaš trinaest godina.

Sretnu se Mujo i Haso. Pita Mujo:
• Đes' ba, Haso, nema te petnaest dana?
• Ma, juče me skinuli sa aparata ...
• Auh ... matere ti, da sam znao, doš'o bih ti u posetu.
• Ma, jarane, nisam bio u bolnici, nego u kladionici!

Idu dve čačkalice ulicom i vide iglu. Kaže jedna čačkalica onoj drugoj:
• Vidi Robokap!

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Vrhunac pijanstva je kad uđeš u taksi i taksista te pita:
• Gde ćeš?
A ti mu kažeš:
• Šta te briga!