VICOTEKA

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!

Zove Mujo Fatu telefonom:
• Alo, Fato, gde si?
• Eto me u Zvorniku na Savi.
• Kako na Savi kad u Zvorniku teče Drina?!
• Čekaj ba, ... evo ti Save, pa neka ti on objasni!

Došao Amerikanac u Podgoricu, seo u taksi i razgleda grad. Prolaze pored stadiona:
• Možete li mi reći, šta je ovo?
• Ada cush! To ti je stadion Budućnosti!
• Aha! Pa dobro. Tako nešto kod nas napravi se za oko 10 dana ...
Prolaze pored pozorišta:
• A šta je ovo?
• Ada, zgrada pozorišta, jadan!
• To se kod nas tako može napraviti za jedno nedelju dana - reče Amerikanac.
Prolaze pored Mileniuma:
• A moliću lepo, šta je ovo?
Taksista popizde:
• A NE ZNAM, ČASTI MI. JUTROS NIJE BILO TU!

Kupi Ciga bazen, dođe to i do novina. Došli da ga intervjuišu i pita ga novinar:
• Kako se osećate sada kada ste kupili bazen?
Pomirisa se Ciga, pa reče:
• Aaa kume, više se ne osećamo!

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ...
• Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak!
Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita:
• Pa, koliko košta jedan mozak?!
Doktor brzo odgovori:
• 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne:
• Zašto je muški mozak toliko skuplji?!
Doktor se osmehnu celoj grupi:
• To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Mujo zalegao na travu u dvorištu ispred kuće i igra poker sa svojim psom. Svrati do njega Haso i malo kibicuje sa strane, pa kaže:
• Mujo, bolan, pravo dobro igra ovo tvoje pašče!
Mujo se nasmija i odgovori:
• E moj Haso, ne igra on baš tako dobro ...
Haso zbunjeno upita:
• Kako bolan, misliš ne igra dobro?
Mujo veselo odgovori:
• Kad god ima dobre karte, maše repom od sreće.

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!

Sede Mujo i Haso u birtiji, pa Mujo kaže Hasi:
• Pogledaj one dve ofucane pijandure što sede preko puta nas, Moj Haso! Takvi ćemo biti i mi za deset godina!
• To ti je ogledalo, konju jedan!

Dolazi čovek u poštu na razgovor za posao. Službenik ga pita:
• Da li ste već negde radili?
• Bio sam 3 godine u vojsci.
• Imate li kakve benificije?
• Ranjen sam, odneo mi geler genitalije.
• Primljeni ste, radno vreme je od 08:00 do 16:00. Dođite sutra u 10:00.
• Rekli ste da je radno vreme od 08:00 do 16:00, zašto da ja dođem u 10:00?
• Ovo Vam je državna firma. Mi do 10:00 češemo jaja, tako da nema potrebe da dolazite ranije.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...