Familija iz Beč

Žali se jedan Piroćanac: • Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

On i ona vode ljubav u krevetu. On predloži: • Hajde da probamo pozu 68! • 68? Čula sam za pozu 69, ali za pozu 68 nisam nikad?! • Ti mi ga popušiš, a ja sam ti dužan jedno lizanje.

Pričaju dve komšinice: • Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni? • Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate? • Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor. • Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Kada prelazite ulicu uvek pazite na kola, a ne na semafor. Semafori retko kad udare čoveka.

Naš deda je otišao na onaj svet. Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica: • Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj. • Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo. • Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj. • Odlično, ko će dalje? Javlja se Perica: • Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Kada ti žena kaže: • Ispravi me ako grešim. Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!

Došao Mujo kod psihijatra i kaže: • Gospodine uvaženi psihijatru, imam jedan veeeeliki problem - uvek sanjam isti san. Ispred mene su jedna velika vrata, a ja ih guram, guram i nikako da ih otvorim. Psihijatar: • Ne razumem, objasnite mi malo detaljnije, piše li šta na tim vratima? Mujo: • Piše: Vuci

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi? • Ima na sebi najskuplju trenerku.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega. • Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ... • Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".