VICOTEKA

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga:
• Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš?
Piroćanac odgovori:
• Upao mi burek u Nišavu!
• Pa, je l' sa sirom, il' s mesom?
• Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

Dolazi deda kod doktora:
• Doktore, imam veliki problem. Popnem se na prvu - dobro je, na drugu - nije loše, na treću - teško, na četvrtu - ne mogu.
• Deda, a koliko imaš godina?
• Uskoro punim 76.
• Deda, ja imam 35 i već posle druge nemam više snage.
• Doktore, o čemu Vi to pričate?
• O ženama.
• A ja o stepenicama ...

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža.
• Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Zaposli se Perica u prodavnici. Naiđe prva mušterija i pita:
• Imate li omekšivač Lenor?
• Nemamo - odgovori Perica.
Kad to ču gazda, reče mu:
• Perice, kada mušterija traži nešto što nemamo, ne kaže se nema, nego upravo smo prodali poslednji komad i predložiš joj nešto slično.
Naiđe sledeća mušterija i pita Pericu:
• Imate li toalet papir?
• Upravo smo prodali poslednje pakovanje, ali umesto toga možete uzeti šmirgrla papir!

Mara je bila najlepša devojka u selu. Zato Sosa reče Lali:
• Da bismo imali odličan seks, dok to radiš, treba da misliš na Maru.
Kada su legli i kada je Lala počeo, odjednom onemoćao.
• Koji ti je andrak, Lalo? Što na Maru ne misliš? – pita Sosa.
• Šta vredi da mislim na Maru, kad te "on" prepozn'o.

Radašin pita Radojku:
• Crna Radojka, zar nesi prestala da pušiš?
• Jesam, kurac!

Kako se na italijanskom kaže `ljubav na daljinu`?
• Ti amo, a ja tamo!