Ni čoveka ni šofera

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu: • Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu! Konobarica odgovori: • Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Kako ćemo živeti 2025. godine? • Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji! • A čarobna reč mama? • Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara. • A mislite da će vam sahrana biti jeftinija? • Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

Dolazi Mile kući od doktora, a Živana ga odmah s vrata ispituje: • Mile moj, šta kaže doktor? Mile uzdahnu: • Loše, moja Živana, loše, ... kaže da sam mnogo bolestan ... toliko sam bolestan da se mogu seksati još samo 50 puta u životu. Živana se uhvati za glavu: • Jaooo, crni Mile, moramo onda da napravimo listu, da znamo gde, kako i kad! Mile slegnu ramenima: • Napravio sam ja već listu u tramvaju, na putu kući, al' tebe nema na njoj!

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Amerikanac: • Moja žena je kao lavica. Rus: • Moja žena je k'o tigrica. Mujo: • Ni moja Fata ne liči na ženu ...

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

• To, to! Jače, jače ... • Čekaj bre, zar mi ne reče da si nevina? • A da, da! Boli, boli ...

Nakon smrti, došla tri prijatelja k Bogu u raj. Pre ulaska, Bog svoj trojici postavi isto pitanje: • Da li ste ikada prevarili svoje žene? Prvi reče: • Jeste da sam imao prilike, ali bio sam jak i nisam nikada prevario svoju ženu! • Dobro, onda ćeš ti u raju voziti najnoviji Mercedes i uživati u svim čarima raja - odgovara Bog. Drugi će: • Ja jesam, ali samo dva ili tri puta, bila je situacija, nisam mogao odoleti i mislio sam, zašto da ne? • Eee, ti ćeš voziti bickl – nastavlja Bog. Treći: • Ooooo, pa ja sam je varao svaki put kad je bila prilika, a bilo ih je puno ... • Tebi onda koturaljke - odlučno će Bog. I tako, jednog dana vozi se treći na koturaljkama, sretne prvoga s Mercedesom, a ovaj plače. Kaže mu treći: • Pa ti nisi normalan! U raju si, imaš novi predivni mercedes, klima, bela koža, stereo, sve što raj daje ti dobijaš i još plačeš. Šta bih onda ja morao da kažem? Na to će prvi: • I ti bi plakao da ti je žena malo pre prošla na koturaljkama ...!