Imam dva žuta

U nekoj diskoteci devojka prilazi Dragiši Biniću: • Hoćeš da igraš? • Ne mogu, imam dva žuta!

Razgovaraju Mujo i Haso: • Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje. • I? Ima li kakvih rezultata? • Da. Više ne pijem i ne pušim.

Vidi unuk dedu kako sedi na klupi bez gaća pa ga upita: • Deko, što sediš bez gaća na klupi? • Ma pusti sinko, to je ideja ove tvoje lude babe, juče sam sedeo na klupi bez šala pa mi se ukočio vrat ...

Pored male devojčice u avionu sedi menadžer jedne velike kompanije. Okrene se prema njoj i kaže: • Ne bi li mi malo razgovarali? Čuo sam da vreme u avionu prođe brže, ako se razgovara sa saputnicima! Devojčica, koja je upravo otvorila knjigu, zatvori je, okrenu se prema njemu i kaže: • O čemu bi hteli da razgovaramo? • U stvari, ne znam ni sam - kaže menadžer - Kako bi bilo da govorimo o nuklearnoj energiji? • U redu - kaže devojčica - to bi bila zanimljiva tema! Ipak mi dozvolite da Vas pre toga ja nešto pitam! ... Konj, krava i srna jedu jedno te isto - travu! Međutim, srna izbacuje iz sebe sitne kuglice, krava pljosnate kolače, a konj izbacuje loptaste komade suve trave. Zašto je to tako? Nakon kraćeg razmišljanja menadžer reče: • Ne znam kako da to razumem! • Smatrate li se onda dovoljno kompetentnim da govorite o nuklearnoj energiji, kada ništa ne znate ni o običnim govnima?

Došla prosvetna inspekcija u Pirot i pita učitelja: • Pa kako to učite decu?! Svi pričaju „gi“, „gu“, „ga“. A učitelj odgovori: • Pa ja gi učim, a oni gu ne svataju!

Pera pita komšiju: • Možeš li da mi pozajmiš bušilicu? Komšija: • Naravno, šta planiraš da radiš? • Da spavam! - odbrusi Pera.

Došao Ciga iz treće smene kući pa mu se prijebalo. Rekao deci da izađu na ulicu da se igraju, a on legao na Milevu. Međutim, padne kiša i eto ti dece na vratima, zateknu ih na gomili! • Au tato, pa šta radiš to? Ciga zatečen: • Pa deco, vidite da pumpam majku. • Au tato, pa ne radiš ti to dobro. Komšija Jašar kad dođe, on pumpa, pumpa, pa lizne ventil da vidi da ne ispušta.

Bila Piroćancu žena na moru i udavila se. Pronašli su je tek nakon tri godine i obavestili muža da su našli samo kostur oblepljen dagnjama. Ubrzo je stigao njegov odgovor: • Dagnje prodajem. Mamac vratite nazad u more!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ako je želiš, reci joj. Ako ti nedostaje, pokaži joj. Ako žudiš za njom, uzmi je. Samo pazi da joj muž nije kod kuće.

Na pučini veselo pliva porodica sardina. Odjednom, ugledaju podmornicu. Najmanja ribica se uplaši i sakrije se iza mame. • Ne boj se - umiri je majka - to su samo ljudi u konzervi!