VICOTEKA

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!

Zaustavlja pandur čoveka koji vozi mercedes:
• Dobar dan, gospodine, saobraćajnu i vozačku, molim.
Čovek mu da sve što je tražio, a pandur će:
• Izvinite, gospodine, je l’ Vaš auto benzinac ili dizelaš?
• Pa dizelaš, naravno. A zašto?
• Izlazi sa podignutim rukama! Kradeš, a ne znaš ni kakav si auto ukrao! Ovo je benzinac, vidiš da piše benz!

Perica razgovara sa majkom:
• Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu?
• Naravno, Perice.
• Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Sede Mujo i Haso na obali, pecaju i pijuckaju pivo.
• Mislim da ću morati da se razvedem - reče Mujo - žena sa mnom već dva meseca ne progovara ni reč.
Haso otpije gutljaj pa će:
• Razmisli, nije lako opet naći takvu ženu.

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Mujo priča Hasi:
• Došla meni tašta u goste, ja je poljubim u obraz, kad ona vrisnu!
Haso:
• Zašto, bolan? Šta joj je pa vrišti?
• A jebiga Haso, zaboravio sam izvaditi cigaru iz usta.

Zaljubljeni mladi par sedi uveče na klupi u parku i gleda u zvezde. On je upita:
• Da ti pokažem velikog medveda?
• Nemoj, naići će neko!

Šta radi Piroćanac kad nađe flaster?
• Kupi tesne cipele.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.