VICOTEKA

Pričaju Mujo i unproforac. Kaže unproforac:
• Sve sam naučio za ovih nekoliko godina, i vaše običaje, i kulturu, i jezik, ali još ne znam šta je "merak".
Kaže Mujo:
• Jesi li ti nekad jeb'o ovcu?
• Ne!
• Pa ne znam onda kako da ti objasnim ...

Hvali se Ciga:
• Moja predivna devojka mi je sinoć poslala poruku, ... dobro, nije predivna, divna  je, ... dobro, nije divna, lepa je, ... dobro, nije mi poslala poruku, ... dobro, nemam devojku ...

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Ko se kreće brzinom svetlosti?
• Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Pričaju dve prijateljice, plavuše:
• Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža.
• Zašto?
• Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim.
• Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ?
• Ma ne, rekla sam da ću razmisliti.
• I?
• Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita:
• Zašto je ona teta u beloj haljini?
Mama odgovara:
• Bela boja je boja sreće.
• A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Zašto je Hitler umro?
• Stigao mu je račun za gas.

Pita profesor fizike plavušu:
• Koja vrsta zračenja se koristi u solarijumu?
Plavuša odgovori:
• Pa, turbo!