VICOTEKA

Šta je Chuck Norris slušao sedamdesetih?
• Devedesete!

Uključuje se Mujo direktno u neku radio emisiju i voditelj mu kaže:
• Molim Vas, recite nam svoje ime!
• Pa, ja bih ostao anoniman!
• Zašto?
• Da ne bude posle: Mujo rek‘o ovo, Mujo rek‘o ono ...

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje:
• Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti!
Sin upita:
• A, tajo, ako vidim da svi rade?
• E, onda se skloni da im ne smetaš.

Lako je švalerku upisati u mobilni telefon pod imenom "Rile Automehaničar". Zajebano je kad ti Rile u pola dva, posle ponoći, pošalje poruku: "Volim te mišiću moj!".

Spremaju se baba i deda za spavanje. Pita baba dedu:
• Jesi uzeo zaštitu?
• A šta će mi?
• Ne čitaš novine, pa ne znaš za salmonelu? Stvarno ne znaš kako stara jaja mogu biti opasna!

Toliko su me puta izdali, da se sada osećam kao garsonjera!

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Sretoh juče popa i rekoh:
• Dobar dan pope!
Pop mi oštro odbrusi:
• Nisam ja pop, ja sam otac!
U tom momentu poče moj Džeki da laje na njega, a ja mu rekoh:
• Ne laj na oca, Džeki!

• Zašto su brushalteri skuplji od muških gaća?
• Zato što je mleko uvek skuplje od jaja ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!