VICOTEKA

Na času istorije galami nastavnik na Pericu:
• Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik?
A Perica će:
• A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Zašto Piroćanac, koji se upravo dovezao na parking, sebi reže nogu testerom?
• Zato što tamo stoji natpis: Besplatan parking za invalide!

• Mujo, ti si kao slika! - kaže Fata.
• Kako to? - upita Mujo.
• Gore portret, a dole mrtva priroda!

Igraju dva ludaka karte:
• Šah! - kaže prvi.
• Budalo, zar ti nisam lepo rekao da u dominu nema šaha, a osim toga ja sam na servisu! - odgovori mu drugi.

Mali Kinez plače i pita oca:
• Tata, tata, je l' mogu da uzmem iPhone?
• Ne možeš, sine, ostavi to!
• Ali tataaa, pa ja sam ga napravio!

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu:
• Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ...
• Koju boju želite? - pita trgovac.
• Je l' imate boje jorgovana?
Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana:
• Koja vam se dopada?
• Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa.
Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju:
• Evo, baš ova!
• Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja!
• Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Pita mala zmija mamu zmiju:
• Mama, jesmo mi otrovne zmije?
• Jesmo!
• A jesmo li jako otrovne?
• Jesmo, jako smo otrovne!
• Au, a ja se ugrizla za jezik!

Nakon dva sata brljanja po tanjiru Perica kaže mami:
• Mama, ja ne volim ovu ribu.
• Zamisli da je nešto što voliš, pa pojedi.
• A ti zamisli da sam pojeo, pa odnesi tanjir!

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...