VICOTEKA

Sede dve devojčice i igraju se u pesku, jednog dana dolazi pedofil i daje im po jednu bombonu. Sutradan isto i tako mesec dana. Na kraju kaže jedna devojčica drugoj:
• Dok nas ovaj kresne, dobićemo šećernu bolest.

Lepuškasta sobarica pita gosta u hotelu:
• Kada želite da Vas probudim?
• Kada svi budu zaspali - odgovori gost, merkajući je ispod oka.

Idu dve kajsije ulicom i vide šljivu. Jedna kajsija kaže onoj drugoj:
• Vidi, ala su ovu prebili!

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Pita nastavnik Pericu:
• Šta je to anatomija?
• To je ono što svako ima, ali je kod žena lepše!

Kamila može sedam dana da radi i ne pije ništa, a ja mogu sedam dana da pijem i ne radim ništa.

Idemo da spremamo ispit iz matematike. Tebe i mene saberemo, odeću oduzmemo, noge podelimo, pa se množimo.

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže:
• Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko!
Drugi će:
• Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid!
Treći krene sa svojom tragičnom pričom:
• Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!