Psovanje je jeftinije

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kada ti žena kaže: • Ispravi me ako grešim. Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!

Dogovaraju se Sveta trojica kuda će na odmor. Bog predloži: • Možemo u Jerusalim, to je moj grad. Sin će na to: • Ma ne znam, poslednji put se nisam nešto proveo tamo. Ljudi kažu da svi putevi vode u Rim, pa možda i mi treba ... A Sveti duh će usplahireno: • Da, da, pa da posetimo Vatikan, ja tamo nikad nisam bio!

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica: • Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj. • Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo. • Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj. • Odlično, ko će dalje? Javlja se Perica: • Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže: • Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi mu kažu: • Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš. Otišao đavolćić u Englesku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Ovi njemu kažu: • Idi u Nemačku, tamo ti se krade. Ode đavolćić u Nemačku i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem. Nemci će njemu: • Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš. Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže: • Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi: • Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice! Zeka: • Hoću motor. Meda: Hoću da sve medvedice budu lude za mnom! Zeka: • Kad već imam motor, daj mi i kacigu. Meda: Hoću da imam najvećeg đoku u šumi! Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu: • Hoću da meda bude peder!

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne: • 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto? Na to ustaje meda i kaže: • Ja sam. A zeka će na to: • Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!