VICOTEKA

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Kako reaguju supruge različitih nacionalnosti kada ih muževi zateknu sa ljubavnikom?

Engleskinja:
• Dragi, budi džentlmen i izađi dok se mi obučemo!

Francuskinja:
• Dragi, pridruži nam se, veselije je u troje!

Srpkinja iz Pomoravlja:
• Milisave, ti li si?
• Ja sam, Živadinka, nego koj!
• Ama, Milisave, jesi li to sigurno ti?
• Ja sam, Živadinka, sad ćeš da vidiš svog boga ...
• Ama, Milisave, ako si to ti, kuj je onda ovaj na mene?!

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan:
• Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima?
Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će:
• Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže:
• Brate, nisam jeo tri dana ...
A Zemunac mu odgovara:
• Moraš, brate, makar na silu!

Istraživanja su pokazala, da za svađu u braku nikad nije kriva samo jedna strana. Krivica je fifti - fifti, potpuno podeljena. 50% je kriva žena, a 50% tašta.

• Doktore, kada ćete znati šta mi je?
• Sutra, ... posle obdukcije.

Dolazi Mujo s posla, umoran k'o pas i gladan, ulazi u kuću, skida cipele i kaput i pravac kuhinja, kad tamo nema nikoga. Mujo ode u dnevnu sobu, kad tamo Fata leži na kauču u izazovnom donjem rublju i zavodnički mu se smeška. Mujo je ošine pogledom:
• Šta je, bona, opet ti zagoreo ručak?

Pijani Lala gladi ćelavog komšiju po glavi i kaže:
• Komšija, glava ti je glatka kô zadnjica moje Sose.
Komšija se pipne po glavi i kaže:
• Ta, ko bi rekô, al' stvarno je tako.

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Pita Mujo:
• Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio?
• Šta, bolan?
• Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica.
• I, šta je bilo?
• Pa ništa  ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.