Paradajz slabo rodio

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata: • I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Na gradilištu viče Mujo: • Bolan, Haso, je l' u tebe metar? • Ma jok, samo 15 santimetara!

Inteligencija je sve više veštačka, ali su budale i dalje 100% prirodne.

• Ćale, je l' sasvim u redu kad oću ribi da platim piće na prvom dejtu? • Naravno, sine, tako i treba, budi džentlmen. • A na drugom? • Ma da, naravno, pokaži da nisi stipsa. • I cveće i bombonjeru da joj poklonim? • Ma, i plišanog zeku i figuricu Hi Mena na baterije, budi galantan, žene to vole. • Aha, ... a je l' čudno što se ova moja, ne hvata za novčanik, furamo evo već tri i po meseca? Baj d vej, još uvek kaže da nije spremna za seks ... • Pa nije čudno, sinko moj, u životu il' si džentlmen il' si muškarac. Džentlmeni pridržavaju vrata i plaćaju račune, a muškarci jebu, to je sve što treba da znaš u životu.

Došao u Crnu Goru novopečeni gazda iz Rusije, pa kaže svom čoveku: • Treba mi sutra 18 jakih crnogorskih momaka za posao. • Nema problema šefe, sutra su tu. Drugi dan stiže kamion sa 22 čoveka. Gazda pita: • Pa šta je to? Rekao sam 18 Crnogoraca, a ne 22. • Pa šefe, ima 18 Crnogoraca, plus 4 Bosanca. • Koji će mi moj četiri Bosanca? • Pa da ih istovare.

Pitaju čoveka koji se ženio nekoliko puta: • Od čega ti je umrla prva žena? • Otrovala se gljivama - odgovori on. • A druga? • I ona se otrovala gljivama. • A peta? • Takođe se otrovala gljivama. • A ova poslednja? • E, ona je umrla od potresa mozga - nije htela da jede gljive.

Mujo i Fata na odmoru u Crnoj Gori, kad god su u restoranu, Fata uvek naručuje mešano meso i ostala dobra jela, a Mujo samo salate. Primeti to konobar posle nekoliko dana pa pita Fatu: • Gospođo, dozvolite mi da Vas pitam, zašto Vi uvek naručujete samo mešano meso, a Mujo samo salate? Fata će na to: • Pa, kad jebe k`o zec, neka i jede k`o zec!

Psiholozi tvrde da je za dobro raspoloženje potrebno zagrliti osam ljudi, ... ili mlatnuti jednog ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Vidi unuk dedu kako sedi na klupi bez gaća pa ga upita: • Deko, što sediš bez gaća na klupi? • Ma pusti sinko, to je ideja ove tvoje lude babe, juče sam sedeo na klupi bez šala pa mi se ukočio vrat ...

• Ko smo mi? • SRBI! • Šta hoćemo? • PETICIJU PROTIV RIJALITIJA! • Kad hoćemo? • Evo samo da vidimo koga će da izbace.