VICOTEKA

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Perica:
• Ćale, upoznaj moju devojku Jelenu.
Ćale:
• Možeš ti to mnogo, mnogo bolje, nije za tebe.
• Daj ćale, nemoj tako da govoriš o njoj!
• Ne govorim tebi konju, rekao sam Jeleni!

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Pita učiteljica decu:
• Za koga navijate? Ko navija za Partizan neka digne ruku.
Svi dižu ruku osim malog Perice. Pita ga učiteljica:
• Pa Perice za koga ti navijaš?
• Za Zvezdu.
• Perice, kako to, svi za Partizan, a samo ti za Zvezdu?
• Mama i tata mi navijaju za Zvezdu pa navijam i ja.
• Pa Perice nije to dobar razlog, šta da ti je tata narkoman, a mama kurva, šta bi onda?
• Pa ne znam učiteljice, valjda bi onda i ja za Partizan navijao.

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.