VICOTEKA

Donela učiteljica likovnog skulpturu gole devojke i pita učenike:
• Marice, šta ti vidiš na ovoj skulpturi?
• Izražena ramena i pozu, učiteljice.
• Ivice, šta ti vidiš?
• Sise, učiteljice.
• Izlazi napolje, sram te bilo!
• Perice, ti?
• Izlazim, izlazim ...

Žena dolazi kući i kaže svom mužu:
• Sećaš se onih glavobolja koje sam imala sve ove godine? E pa više ih nemam.
• Nemaš više glavobolja? - upita muž - Šta se dogodilo?
Žena odgovori:
• Prijateljica mi preporučila da odem do hipnotizera. On mi je rekao da stanem ispred ogledala, i dok se gledam da ponavljam: - Ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju. - Upalilo je! Glavobolja je nestala.
• To je ... to je ... pa to je divno! - kaže muž.
• Znaš, ni ti nisi bio baš vatren u krevetu proteklih par godina. Zašto i ti ne bi otišao do njega i proverio može li ti pomoći?!
Muž se složi s idejom. Nakon par tretmana, muž dođe kući, pocepa odeću sa sebe, podigne ženu i odnese je u spavaću sobu.
• Ne miči se, odmah ću se vratiti.
Ode do kupatila, vrati se za par minuta, skoči u krevet i vodi ljubav sa ženom kao nikad pre.
Kaže žena:
• Aaah, to je bilo predivno!
• Čekaj malo! - kaže muž i ode još jednom do kupatila i vrati se u krevet na drugu rundu koja je bila još bolja od prve. Ženi se zavrtilo u glavi!
Kaze muž opet:
• Ne miči se, odmah ću se vratiti! - i ode.
Ovaj put se žena polako na prstima došunja do kupaonice da vidi zašto joj muž stalno mora ići. Proviri kroz vrata i vidi njega kako stoji pred ogledalom i govori:
• Ona nije moja žena. Ona nije moja žena. Ona nije moja žena!

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

• Imate li ovde u selu neku turističku atrakciju?
• Imali smo, al' se prošle godine udala u Beograd.

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!

Sreću se na ulici dva psihijatra. Prvi će:
• Dobar dan, dobro ste. Kako sam ja?
• I vi ste dobro!

Mujo se nesretno zaljubio u Fatu koja ga ne šljivi ni pet posto, pa je jednog dana zaustavi u čaršiji i skrušeno upita:
• Fato, bona, rec’ ti meni iskreno, imam li ja kak’e šanse kod tebe?
Fata ga pogleda ispod oka i odbrusi:
• Eto, pravo da t’ kažem, ti si mi drugi na pop’su!  Mujo se poveseli:
• Super, bona, a ‘ko je prvi?
Fata hladno orgovori:
• Bilo ko!

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata?
• Zato što nema muda.

Videla Fata Mujine dobre brkove, pa ga pita:
• Mogu li dobiti jednu dlaku za uspomenu?
Mujo zavuče ruku u gaće i izvuče jednu dlaku:
• Dok ima u skladištu, ne diram sa izloga!

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?