Tresu joj se ruke

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati. • Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata. • Neću da me vodi mama! • Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim? • Neću ti da me vodiš! • Je l’ hoćeš sestra da te vodi? • Neeeeću! • Pa ko onda da te vodi? • Hoću baka da me vodi. • Baka? A što baka sine? • Tresu joj se ruke ...

Pacijent se žali doktoru: • Doktore, kosa mi opada. Imate li nešto da je sačuvam? Doktor: • Šta kažete za jednu kartonsku kutiju?

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten. • Prsten - traži popa od Lale. Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže: • Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati! Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu: • Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Nakon dva sata brljanja po tanjiru Perica kaže mami: • Mama, ja ne volim ovu ribu. • Zamisli da je nešto što voliš, pa pojedi. • A ti zamisli da sam pojeo, pa odnesi tanjir!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Gostuje Mujo na televiziji BiH: • Dakle Mujo, Vi ste pjesnik? • Da, ja sam pjesnik ... • Amater? • A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako.

Muž i žena vode ljubav pored otvorenog prozora. On oseti dim kroz prozor i upita ženu: • Osećaš li? Na to će žena: • Dobro si se setio da pitaš, ... već godinama ništa ne osećam.

• Probudi se, pijanice" - drma žena muža - Upravo sam čula miša kako cvili! • I šta sad očekuješ od mene? - upita čovek - da ga ulovim i podmažem?

Dolazi čovek u poštu na razgovor za posao. Službenik ga pita: • Da li ste već negde radili? • Bio sam 3 godine u vojsci. • Imate li kakve benificije? • Ranjen sam, odneo mi geler genitalije. • Primljeni ste, radno vreme je od 08:00 do 16:00. Dođite sutra u 10:00. • Rekli ste da je radno vreme od 08:00 do 16:00, zašto da ja dođem u 10:00? • Ovo Vam je državna firma. Mi do 10:00 češemo jaja, tako da nema potrebe da dolazite ranije.

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće: • Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku! Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče: • Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ... A on će njoj na to: • Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!