VICOTEKA

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Učitelj pita đake:
• Ko zna da navede neki primer za slučajnost?
Iz poslednje klupe javi se Perica:
• Moji tata i mama venčali su se istog dana!

Čime se češlja ćelav čovek?
• Maramicom.

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Idu dva puža ulicom, i jedan kaže drugom:
• Ajmo u bioskop!
• Važi, a šta se daje sledeće godine?

Venčali se Lala i Sosa. U crkvi sve bilo kako treba. Došlo vreme i za prsten.
• Prsten - traži popa od Lale.
Lala gleda u oltar. Priskače kum i kaže:
• Oče popo, znate, Lala je prigluv. Morate vikati!
Neće popa da pravi galamu u svetom hramu, pa da bi objasnio šta traži, poče da kažiprst desne ruke provlači kroz krug između palca i kažiprsta leve ruke. Lala gleda, gleda, pa mu sinu:
• Aaaa to, oče popo! Jesam, jesam, nekol'ko puta!

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Kako se zove nauka o prostitutkama?
• Makroekonomija.

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

• Doktore, kada ćete znati šta mi je?
• Sutra, ... posle obdukcije.