Tresu joj se ruke

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati. • Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata. • Neću da me vodi mama! • Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim? • Neću ti da me vodiš! • Je l’ hoćeš sestra da te vodi? • Neeeeću! • Pa ko onda da te vodi? • Hoću baka da me vodi. • Baka? A što baka sine? • Tresu joj se ruke ...

Ulazi čovek sa maskom preko očiju u pekaru. • Molim Vas dajte mi jednu integralnu kiflu. • U redu gospodine, .... samo, molim Vas, recite mi zašto ste masku podigli preko očiju? • Da ne vidim burek.

• Doktore kašljem i teško dišem. • Pa je l' pušite cigarete? • Pušim, al' ne pomaže!

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Severno Kosovo. Albanac pozvoni Srbinu: • Dobar dan, komšija, koljiko oćeš za tvoja kuća? • Paa, ... da kupim neki lep stan u Nišu i da ne brinem puno – dva kila zlata! • Evo tebi četiri kiljograma u zljatu! • A zašto toliko? • Idi kupi stan u Ljubljana, da te ne seljim dvaput!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo vodi ljubav s Meksikankom. Iznenada uđe Fata i vikne: • Mujo, šta to radiš?! A Mujo odgovori: • Karamba!

Hvali se ponosni otac: • Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...? • ...uar! • feb...? • ...ruar! • Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama! • art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Vozi se plavuša, kad odjednom vidi nešto joj lupa. Izlazi iz auta kad ono obe prednjee gume izduvane. Pumpe nema, razmišlja kako da reši problem. Posle nekoliko minuta prolazi neki šarlatan i vidi plavušu u problemu, pa joj kaže: • Ma, jednostavno ćeš naduvati gume, samo pola sata duvaj u auspuh. Plavuša ko plavuša, duva uporno u auspuh ali ništa. Prolazi pola sata ali ništa, nema pomaka. Zaustavlja se policijski auto, izlazi policajac i vidi plavuša šta radi pa je upita: • Zašto duvate u auspuh? • Pa pokušavam da naduvam gume ali nešto neće. Policajac obilazi oko auta pa će: • Pa ne može kad su vam prozori otvoreni!

Razgovaraju dva prijatelja: • U kom mesecu žene najmanje pričaju? • U februaru. • Zašto? • Pa, ima samo 28 dana!

Šeta se bik livadom, naiđe na rukavicu pa kaže: • Kravooo, ispao ti brus!