VICOTEKA

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Šta rade Rusi u Crnoj Gori?
• Peru rublje.

Bile plavuša i crnka na prijemnom ispitu za javnu kuću. Posle testa, pita plavuša crnku:
• Kako si prošla?
• Ja položila, a ti?
• Ja pala, zamalo da se ugušim na usmenom!

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Dolazi Mujo kući nakon tri godine zatvora i ... ugleda kolevku sa detetom u njoj, pa zabezeknuto upita:
• Fato, bona, šta je ovo?
• Dete, bolan Mujo, na šta ti liči?
• Pa čije dete, nesrećo jedna, jesam li ti rekao da budeš poštena?
Fata slegnu ramenima:
• Pa moje, bolan Mujo, a moglo je i tvoje bit’ da si bio pošten!

Kada pomešaš vodu i brašno, dobiješ lepak, a ako dodaš šećer i jaja, dobićeš tortu. Gde nestade lepak? Lepak je ono što zalepi tortu za stomak, kukove i guzicu!

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše:
• Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!

• Šta radiš?
• Ništa.
• Pa to si i juče radila?!
• Nisam završila ...

• Izlaziš li nekad negde?
• Da!
• Gde?
• Povremeno iz depresije!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...