Korišćenje snage vode

Pita učiteljica Pericu: • Šta se podrazumeva pod korišćenjem snage vode? Perica odgovara: • Kad mama plače i roni suze sve dok joj tata ne kupi novu haljinu!

Muž kaže ženi ujutro, pre odlaska na posao: • Kad se obrijem, osećam se 10 godina mlađi! • E, nećeš se ti više brijati pre odlaska na posao. • Nego kad? • Uveče, pre spavanja.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu: • Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te! • Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe! • Daj mi malo one teletine! • To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Ginekolog pregleda mladu ženu pa kaže: • Gospođo, imam za Vas jednu dobru vest! • Nisam ja gospođa, ja sam gospođica! • Eee, onda imam za Vas jednu lošu vest!

• Doktore, zvoni mi u ušima. • Pa, javite se.

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se! • Odmah da mi se izviniš! • Molim? • Šta moliš, hoću izvinjenje! • Za šta da ti se izvinim, aman!? • Izvini mi se odmah! • Pa šta sam loše uradio?!?! • Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah! • Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!? • Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?! • Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ... • E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Muž se žali ženi: • Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika! • Kako znaš da je on, možda sam ja? • Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Razvedena mama vraća se iz grada mrtva pijana, ulazi u stan, deca ne smeju ni da pisnu. Pita ona njih: • Deco, jesam li vam prethodnih 10 godina bila i otac i majka? • Jesi mama - uglas će deca. • E pa deco, večeras se tata malo napio!

Ko se kreće brzinom svetlosti? • Penzioner koji je ugledao prazno mesto u autobusu.

Perica priča Stevici: • Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno! • Sa neba? - iznenadi se Stevica. • Ma, jok bre, ... sa babe ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...