VICOTEKA

Hteli Peričini roditelji da se kresnu, pa njega poslali na terasu da im priča šta se dešava napolju. Stoji Perica na terasi i priča:
• Eno vidim jednog čiku sa šeširom, ... neka deca igraju fudbal, ... komšinica ide u prodavnicu, ... vidim susedni soliter, ... a eno ga Ivica na terasi, mora da se i njegovi opet jebu.

Šetaju Francuz, Italijan i Haso i pričaju o seksu, kad ugledaju kozu privezanu za plot.
• Joj, što nije Brižit Bardo - zavapi Francuz.
• Joj, što nije Monika Beluči - požali se Italijan.
• Joj, što nije mrak - zarida tužno Haso.

Razgovaraju Mujo i Haso:
• Haso, čega se ti najviše bojiš?
• Zmija, a ti?
• Žena!
• Pa to ti je, bolan, isto.
• Nije, za zmije imaš protivotrov!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Njih dvoje razgovaraju, ona:
• Je l' ti izgledam debelo u ovim pantalonama?
• Hoćeš li se ljutiti ako ti kažem istinu?
• Ne, neću, reci ...
• Jeb'o sam ti prijateljicu ...

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

• Ja, inače, ne pijem. Samo ponekad popijem čašicu, dve. A kad popijem dve čašice onda sam drugi čovek ... a šta sve i koliko može da popije taj drugi čovek, ja to ne znam.

Mujo stalno zvao Fatu kravom. Ona se naljuti, tuži ga i dobije parnicu - sudija mu zabrani da je tako zove, inače ode u prdekanu. Kad su stigli kući, Fata počne da ga provocira:
• Aaa, ne smiješ da me zoveš kravom, šta ćeš sad!
A Mujo će:
• Ćuti, ženo, nemoj da te udarim među rogove.