VICOTEKA

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Ide Crnogorac i nosi diskove u ruci. Naiđe drugi i pita:
• Šta ti je to?
• Ma neki diskovi sa klasičnom muzikom, ne slušaš ti to!
• Ma daj da vidim!
• Pa dobro, imam Betovena, Baha, Mocarta ...
• Pa znam Mocarta, on je komponovao muziku za Nokiu!

Pita Dragica Tomu:
• Tomo, koliko si imao glasova na izborima?
• Dva, Dragice, a što pitaš?
• Uuu, mamicu ti tvoju, znala sam da imaš ljubavnicu!

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

Ide policajac ulicom i kaže mu Perica:
• Pozdravio te Đuro.
• Koji Đuro?
• Koji ti je tur'o.
Tako Perica zezne policajca par puta, ovaj se požali inspektoru, pa mu kaže inspektor:
• Ti sad njega zajebi, kaži mu pozdravio te Pero, kad on pita koji Pero, ti kaži onaj koji te der'o.
Sutran naiđe policajac na Pericu, pa kažee:
• Ej mali, pozdravio te Pero.
• Znam, rek'o mi Đuro.
• Koji Đuro? ...

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

• Komšija, tvoj pas je beo, a zove se Žuća?!
• Pa šta, i tvoja žena se zove Lepa ...

Zašto žene piju kafu dok razgovaraju?
• Da ne bi zaspale dok ona druga priča!

• Radiš li ti nešto?
• Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”!
• `Ajde, kaži  ti to po naški.
• Dodajem alat majstoru ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Menjam taštu za kombajn.
Šifra: Zmaj za zmaja.