Prijatelj se u nuždi prepoznaje

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će: • Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere". • Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama. • Prijatelj se u nuždi prepoznaje!

Poveli tata i mama Pericu na svadbu. Perica upita: • Zašto je ona teta u beloj haljini? Mama odgovara: • Bela boja je boja sreće. • A zašto je onda onaj čika pored nje u crnom?

• Gledala mi ciganka u dlan. • I ..., šta ti je rekla? • Rekla mi je: "Do 35. godine nećeš imati para i mnogo će se mučiš" • A posle? • Pa rekla mi je: "Posle će se navikneš"

Sedi Mujo u fotelji pred televizorom, pije pivo i gleda film, zamisli se, pa pozove Fatu. • Fato, nešto me muči – šta će biti sutra ako ja umrem? • Subota, moj Mujo, subota ...

Kako ćemo živeti 2025. godine? • Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Pita baka, unuka: • Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući? • Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu: • Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš! Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže: • Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Žali se Fata komšinici: • Mujo mi post'o 300% impotentan. • Kako 300% bona, jučer si mi rekla 100%. • Pao je niz stepenice, slomio prste i pregrizao jezik.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Vozi se tip sa devojkom u BMW-­u, i kaže u jednom momentu: • Joooooojj, moram da ti kažem nešto ... • Šta, šta? • Oženjen sam i imam dete! • Uplaši me, pička ti materina, ja mislila da BMW nije tvoj, budalo jedna!

Uhvati policajac lopova. Snalažljivi lopov pita policajca: • Je l’ mogu da odem na tren do one pekare, umreću od gladi? Policajac reče: • Idi, ali da si se odmah vratio! Policajac ga pusti, lopov ode i pobegne. Sutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu opet kaže: • Ajd’ molim te, pusti me da odem do one pekare, umreću od gladi. Policajac mu kaže: • Haha, pa nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja idem do pekare da ti donesem hleb.