Uopšte ne liči na Muju

Oženili se Mujo i Fata i nakon dve godine dobiju sina. Čim je Fata rodila, Mujina mater se zaputi iz rodnog sela u Sarajevo da vidi unuka. Dođe baba kod njih, gleda unuka s jedne, pa s druge strane i pričeka dok Fata nije otišla u kuhinju. Uđe ona za Fatom, zatvori vrata i kaže joj: • Slušaj, bona, Fato ... ne bi htela bit' nepristojna, ali on uopšte ne liči na mog Muju. Fata je pogleda ispod oka, dignu suknju i reče: • Slušaj ti, bona ... ni ja ne želim bit' nepristojna, ali ovo je pička, a ne aparat za fotokopiranje!

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

Dolazi Mujo kasno s posla i odmah sa vrata viče Fati: • Fato, bona, napaljen sam do bola, ima da se seksamo celu noć! Spreme se oni u krevet i krene Mujo na posao .... Drugo jutro budi se Fata, proteže se i gurne Muju: • A jesam se naspavala ... Mujo, bolan, do kad si ti jebav'o?

Kaže učiteljica đacima: • Ko misli o sebi da je glup, neka ustane. Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita: • Štaaa?! Ti misliš da si glup?! A Perica odgovori: • Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Dva sijamska blizanca gledaju TV. Odjednom zazvoni telefon, jedan krene da se javi a drugi će: • Ako mene traže, nisam tu ...

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog: • Šta ima jarane, jesi li se oženio? • Nisam još. - odgovara drugi. • Pa šta čekaš? - upita prvi. • Autobus. - odgovori drugi.

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu: • Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ? A Lala će: • Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju? • Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.