VICOTEKA

Idu tri ludaka prugom. Prvi će:
• Što je dugačko ovo stepenište!
Drugi odgovara:
• Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak.
A treći će ushićeno:
• Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Zaustavi saobraćajac plavušu i zatraži joj vozačku dozvolu.
• Je l’ to ono roze, pa ima moja slika?
• Jeste – odgovori policajac i zatraži i saobraćajnu.
• A je l’ to ono svetlo zelene boje i nema moje slike?
• Jeste – kaže policajac, i pošto vidi sa kim ima posla, počne da otkopčava šlic.
A plavuša kaže:
• Šta, opet alko test?

Vampir ide ulicom i vuče mrtvački kovčeg sve do svog zamka. A na vratima zamka stoji mali vampir i kaže:
• Joj tata, zar opet konzerve za večeru?

Otac pita Pericu:
• Perice, kaži tati, koga više voliš, mamu ili tatu?
• Oboje vas puno volim.
• Dobro, hajde ovako, kada bi ja otišao u Rim, a mama u Njujork, gde bi ti otišao?
• U Njujork.
• Dobro, a zašto?
• Zato što je tamo super.
• Dobro, a da ja odem u Njujork, a mama u Rim?
• Onda bi otišao u Rim.
Otac ga upita iznervirano:
• Dobro, a zašto?
• Pa, zato što sam u Njujorku već bio.

Psiholozi tvrde da je za dobro raspoloženje potrebno zagrliti osam ljudi, ... ili mlatnuti jednog ...

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Posedujem kiseli kupus u glavicama, ovogodišnji! Potreban partner sa mlevenim mesom za zajedničko ulaganje u sarmu!

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo.
• Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom?
• Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.