VICOTEKA

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Dobar čovek voli svačiju ženu, a loš ne voli ni svoju.

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Mladić se obraća ocu svoje devojke:
• Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost.
• Ko kaže da je to formalnost? Njena majka?
• Ne, ... ginekolog!

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Ženska u autu, stoji ispred semafora a kraj nje staje Mujo sa svojim autom. Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne da spušta prozor. Riba, sva srećna, počne i ona da spušta prozor misleći da će joj Mujo nešto reći ... a Mujo će:
• Šta je, i ti prdnula?

Pošle dve buve u šoping.
• Hoćemo li peške? – pita jedna buva.
• Ma, jok, idemo pudlicom – odgovori druga.

Šta bi se desilo kada bi Crnogorcima svetlele oči?
• Beograd bi iz aviona izgledao kao Pariz.

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

Doživeo haker brodolom i našao se na pustom ostrvu. Posle sedam meseci, na drugoj strani ostrva sretne dobru ribu. Kaže mu ona:
• Sada ću ti dati sve ono za čim si žudeo svih ovih sedam meseci.
Na to će on:
• Nemoj pričati da imaš Internet!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?