Just visit

Srbin na hrvatskoj graničnoj kontroli. Carinik mu uzima lične podatke. Komuniciraju na engleskom. Dođoše tako i do zanimanja, pa carinik upita: • Occupation? A Srbin odgovara: • No, no ... just visit!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sede Mujo i Fata u autu na usamljenom parkiralištu. Mujo pita: • Nego, reci bona šta ti misliš o situaciji u Iraku? Fata odbrusi: • Ma, jebe mi se! Mujo, sav srećan: • Odlično, i meni, samo ... nisam znao kako da te pitam!

Skupila se rodbina u bolnici, kod teško bolesnog rođaka. Konačno, pojavljuje se doktor, zabrinut, umoran, smrknut ... • Na žalost, nemam dobre vesti, reče, posmatrajući zabrinuta lica - Jedina nada je da mu se presadi mozak. Reč je o eksperimentalnoj proceduri, vrlo je riskantna, ali to nam je jedina nada, osiguranje plaća proceduru, ali vi ćete morati da platite mozak! Okupljena rodbina sedi zamišljeno u tišini ... Posle nekog vremena, neko upita: • Pa, koliko košta jedan mozak?! Doktor brzo odgovori: • 5.000 dolara za muški mozak i 2.000 dolara za ženski. Nastupila je neprijatna tišina. Muškarci u sobi su pokušali da se ne nasmeju, izbegavajući da ženama pogledaju u oči, ali neko se ipak nacerio ... Muškarac koji nije mogao da obuzda svoju radoznalost postavio je pitanje koje je zanimalo sve prisutne: • Zašto je muški mozak toliko skuplji?! Doktor se osmehnu celoj grupi: • To je standardno, ženskom mozgu se spušta cena zato što je već korišćen!

Bio Mujo u depresiji celog dana. Koliko god se trudio, nikako da se oraspoloži. Krivica i osećaj srama su preveliki. Stalno u sebi čuje glasić: • Mujo, ne brini se, pa nisi ti ni prvi ni poslednji doktor koji je spavao sa pacijentkinjom. Uostalom, čak nemaš ni curu ... A onda se javi drugi glas koji kaže: • Mujo, ti si veterinar ...

Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu. Šifra: Zdravlje je najveće bogatstvo.

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Zadala učiteljica Perici za domaći da napravi maketu škole. Perica od kravlje balege napravio školu, a od ovčijih brabonjaka učenike. Sutra kad je pokazao učiteljici, ona ga upita: • Šta ti je ovo? – pokazujući na balegu. • To je škola. • A šta ti je ovo? – pokazujući na brabonjke. • To su učenici. • A gde smo mi, nastavnici i učitelji? • Eeee, takva govna nisam mogao da nađem.

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac: • Zdravo. Ja sam Saturn. • Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu. Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac: • Ja sam Saturn. • Aleksa… sipaj još jednu Saturnu. Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ... • Ljudi! Ja sam vanzemaljac! • Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Zaseda skupština BiH i raspravlja se o raznim stvarima: te Bosna u EU, te Bosanski budžet, te ovo, te ono ... i usred rasprave javi se jedan zastupnik i ogorčeno kaže: • Kakva je ovo diskriminacija, te Bosna ovo, te Bosna ono, naša država se zove BiH a niko i ne spominje Hercegovinu, koji je to način?! Na to mu odgovara drugi zastupnik: • To vam je kolega k'o kad sam je pre rata u Sarajevu radio za Vodovod i Kanalizaciju, a kad god bi me neko pitao gde radim ja kažem u Vodovodu a ona govna ni ne spominjem.

Kada dođu gosti prvo poslužiti slatko i kiselu, a posle toga šifru za WiFi i punjač za mobilni.