VICOTEKA

• Ćao lutko, imaš li dečka?
• Ne.
• Zbog čega?
• Zbog muža.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Piše Mujo Hasi, koji je otišao u Nemačku:
• Bolan Haso, pišem ti pismo u tri tačke:
Prva tačka: Celo selo spava sa tvojom Fatom.
Druga tačka: I ja sam spavao sa njom.
Treća tačka: Šta kažeš na drugu tačku?
Odgovara Haso:
• Bolan Mujo, odgovaram ti u tri tačke:
Prva tačka: Selo nije veliko.
Druga tačka: Fata ima sidu.
Treća tačka: Šta ti kažeš na drugu tačku?

Zaustavi policajac vozilo i kaže vozaču:
• Pijan si.
• Nisam. - odgovori čovek.
Policajac kaže:
• Crvene su ti oči.
A vozač će:
• Pa, ako ćemo da se vređamo, i tebi su klempave uši.

Kaže Perica učiteljici:
• Napisao sam pesmicu o seksu.
• Hmm ... Perice, ... hajde da čujemo.
• Ustanem rano, idem u školu, učim ... malo se igram, pa onda opet učim ... i tako ponovo svakog dana.
• Pa dobro Perice, a gde je tu seks?
• Pesma se zove: Jebeš takav zivot

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Majka primeti neke čudne bele mrlje Perici na pantalonama i upita ga odakle su te mrlje. Perica se zbuni, poče da muca i reče majci:
• To je kad sam jeo sladoled, pa kapnulo ...
Na to otac iz prikrajka posavetova Pericu:
• Drugi put kad jedeš sladoled, skini pantalone.

Bio Mujo stalno na službenom putu, pa da mu Fata ne bi bila nervozna, kupi joj vibrator.
• Bona, Fato, eto, kada mene nema, a ti ga koristi.
Ode Mujo opet na službeni put i kad se vrati, vidi vibrator u kanti za smeće.
• Fato, pa zašto je vibrator u kanti? – upita Mujo.
• Izem ti vibrator, ... sve mi plombe izbi – odgovori Fata.

Kaže Mujo Hasi:
• Moj stariji sin potpuno liči na mene.
• To je zbog uticaja genetskog faktora!
• A, zašto onda mlađi liči na komšiju?
• E to ti je zbog uticaja sredine!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Čuvajte se negativaca. Oni nađu problem za svako rešenje.