VICOTEKA

Mujo viče:
• Konobar, ja ne znam kako da se odbranim od ovoliko devojaka, svaki čas neka druga prođe pored mog stola ...
• Gospodine, seli ste pored WC-a!

Učiteljica pita đake:
• Koji se deo ljudskog tela uveća deset puta ako se stimuliše?
Sva deca ćute. Milica šapne Ivani:
• Ako kažem roditeljima šta ova pita, jako će se iznervirati!
Učiteljica ponovi pitanje. Milica kaže malo glasnije:
• Ako ovo dođe do direktora, izbaciće je iz škole!
Mali Perica digne ruku.
• Kaži, Perice - učiteljica će.
• Zenica oka.
• Tačno. Tako je, Perice. A ti, Milice: prvo, ako kažem tvojim roditeljima kako ti razmišljaš, stvarno će se iznervirati, drugo - nisi uradila domaći zadatak i naučila gradivo, a treće - kad narasteš, strašno ćeš se razočarati!

Mrzim kada sam sa bivšom devojkom u istom redu na blagajni, pa kada me blagajnica pita:
• Imate li nešto sitno?
A ona odgovara:
• Ima, ima!

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Pesimista vidi samo tamu u tunelu. Optimista vidi svetlo na kraju tunela. Realista vidi da je to svetlo u stvari voz. A mašinovođa vidi tri idiota na pruzi.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kupio Mujo burek za poneti. Samo što ga je probao vrati se u buregdžinicu i upita buregdžiju:
• Je li, bolan, gde ti držiš meso?
Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori:
• U frižideru, a gde bi drugo ...
Mujo će na to:
• Pa stavi malo i u burek, matere ti ...

Kaže Perica ocu:
• Tata, na vratima je neki čovek. Traži dobrovoljni prilog za bazen.
• Dobro, daj mu čašu vode.

Razgovor negde u Pirotu:
• Kupi, bre, ovaj losion za kosu! - ubeđuje prodavac Piroćanca.
• Ma, kuj će mi andrak!?
• Je l' vidiš da si ćelav, trebaće ti.
• Ih, kad bi to tako moglo ... - bio je nepoverljiv ovaj.
• A je l' vidiš onu prodavačicu od preko puta? - upita ga prodavac.
• Vidim, kako da ne vidim!
• Je l' vidiš kol'ke brke ima?
• Vidim ...
• E toj su joj izrasli kad je onomad zubima otvorila ovaj zatvarač!

Kako Mađari nazivaju bankomat?
• Serekeš.

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.