Kako ko je

Ulazi Mujo u kafanu i viče konobaru: • Daj pivo! • Koje? • Kako ko je, pa ja sam, Mujo!

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!

Vraća se Stanojka kući iz grada i još sa vrata pita Žiku: • Žikomire, jel' ti se dopada moj novi šešir? Žika će na to: • Odličan je, zaklanja ti celo lice!

Otišao pandur da kupi taksene marke na trafici i pita prodavačicu: • Imate li taksene marke od pet dinara? • Imamo! • A pošto su?

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Došla Ciganka kod ginekologa i povela dete sa sobom. Doktor je pozva unutra, a klincu reče da ostane pred vratima. • Nema veze gos'n doktor, neka ga dete, on sve zna o te stvari. Uči mi školu - reče Ciganka. Tako lekar počne da je pregleda, opipa joj grudi i pita klinca: • Šta sam sada uradio? • Pregledao limfne žlezde - odgovori klinac. Nastavi on dalje pregled i sve vreme ispituje klinca, a mali na sve tačno odgovara. Na kraju doktor skine pantalone i kresne Ciganku na stolu. Kad je završio pita klinca: • Šta sam sada uradio? A klinac će: • Dobio triper! Zbog toga smo i došli kod tebe.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pita Mujo Hasu sav besan: • Kako si mogao pred onolikim svetom da kažeš da sam idiot? • Izvini, jarane, nisam znao da je to tajna.

Otvorio Piroćanac kafanu pa šeta između stolova za kojima gosti večeraju. Pita ga jedan gost: • Gazda, sve ti je dobro, ali gde su ti čačkalice? • E pa nema! Ja ih skupljam sa poda, vi ih bacate, ja ih skupljam, vi ih lomite, pa ne mogu više!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Razgovaraju dva pijanca u kafani: • Uveren sam, hik, da nesreća nikad ne dolazi sama. • U pravu si. Upravo ulaze moja i tvoja žena.