VICOTEKA

Prati majka sina Crnogorca u Ameriku.
Rida, plače ... Drugi sin je teši:
• Što plačeš, majko, pa ne ide za Beograd, vratiće se.

Došao Haso na odmor u Egipat i rešio da se okupa u Nilu i pliva on tako kad od jednom pred njega iskoči krokodil! Haso zavapi sav izbezumljen:
• Nemoj Lacosta, majke ti!

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Razgovaraju dvojica penzionera:
• Sećaš li se kada smo ono u vojsci dobijali brom da ne bismo jurili ženske?
• Sećam se.
• E, pa izgleda da je počelo da deluje.

• Kad mi je nizak pritisak, popijem crnoga vina, ... kada je visok, popijem rakijicu, ... kad se pre`ladim, pijem kuvanu rakiju ili vino, ... ako nemam apetita, udarim po belom vinu, a za bolje varenje pijem pivo ...
• Pobogu, čoveče, piješ li ti ikad vodu?
• Toliko bolestan još nisam bio!

Poklanjam pudlicu. Zvati od 5 po podne do 10 uveče. Ako se javi ženski glas - odmah spusti slušalicu!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?

Žena traži nešto grozničavo po kući:
• Dragi, da li si video moju knjigu?
• Koju? - upita muž bezvoljno.
• Kako doživeti stotu.
• Bacio sam je - odgovara on konačno.
• Zašto, pobogu?!
• Tvoja majka je htela da je čita!

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac:
• Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra!
• Može, kaže crnac!
• Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili?
• U Srbiju, čoče!
• U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo?
• A u Beograd, a đe bi?
• Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali?
• Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira!
• A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac?
• A, medecinu, čuj, što bi drugo!
• A jeste li završili, gos’n Crnac!
• A nijesam jado, nijesam!
• Ta što, pobogu, gos’n crnac?
• A upa sam u loše društvo!

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Žena je bila u krevetu sa ljubavnikom kada je čula glas muža koji je ulazio u kuću.
• Požuri, - rekla je, - stani u ćošak.
Namazala ga je bebi uljem, a onda posula puderom.
• Ne miči se dok ti ne kažem, - rekla je - Pretvaraj se da si kip.
• Šta je ovo?- Pitao je muž kada je ušao u prostoriju.
• To je kip, - odgovorila je - Petrovićka je kupila jedan, meni se svidelo pa sam i ja nabavila sličan.
Bez daljeg komentarisanja otišli su u krevet na spavanje. Oko dva posle ponoći, muž je izašao iz sobe i posle nekoliko minuta vratio se sa pivom i sendvičem.
• Evo, - rekao je kipu, - uzmi ovo. Ja sam tako dva dana stajao kod Petrovića, mogao sam da cknem od gladi.