Krenuo do grada

• Gde ćeš? • Krenuo do grada! • Šta ćeš tamo? • Idem da gledam ono što ne mogu da jebem! • A posle? • A posle ću da jebem ono što ne mogu da gledam!

Ulazi učiteljica u učionicu, otvara dnevnik i pita: • Koga nema? A Perica dobaci: • Svi ga imamo!

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje. • Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način. • Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom. • Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!

Složio Mujo puzzle i kaže Hasi: • Vidi Haso, za ovo mi je trebalo samo mesec dana! • I šta sa tim? • A na kutiji piše od 3 do 5 godina!

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Zemunac prilazi devojci: • Alo sestro, jesi li za neko pićence? • Ma briši bre, imam dečka šest godina! • Ma nema frke, kupiću malom čokoladno mleko!

Sretnu se Euro, Dolar i Dinar, i počnu da se razmeću pričama o svojoj sličnosti sa nekim životinjama. Kaže Euro: • Ja sam kao tigar! Ja kad skačem, skačem nezadrživo, silovito, rušim sve pred sobom ... Na to će Dolar: • Ja sam kao antilopa. Kad ja skačem, skačem visoko i daleko, skačem elegantno ... Na kraju će Dinar: • A ja sam kao lav! • Otkud ti kao lav? • Pa lepo, kad vi skočite, ja RIKNEM.

Sutra se posti. Tada se jede sve ono što se drugim danima ne voli.

Kad sam bio mali, bio mi je veliki, a kad sam bio veliki, bio mi je mali. Počinje na K, a završava se na C, šta je to? • Krevetac!

Zove plavuša dečka: • Kupila sam puzzle i ne mogu ih složiti ... • Hm, baš ništa nisi uspela da složiš? • Ne ... Ni jedna mi se ne uklapa. • A šta je nacrtano na kutiji? • Neko žuto pile. Ali, ja tu ne mogu da prepoznam ni glavu ni rep. • Ajde, strpi se malo, sada ću ja da dođem do tebe. Dođe dečko kod plavuše, pogleda ka stolu sa slagalicom i kaže joj: • Daj, vrati taj cornflakes u kutiju.