Jehovini svedoci

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci. • Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce. • Ali, mi ne pijemo ... • Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Pošao proliv u diskoteku. Kada je stigao, zatekne ga govno na vratima i kaže mu: • Ti ne možeš da uđeš, ovo je klub samo za čvrste momke!

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu? • Ja sam vegetarijanka. • E, ima pored restorana odličan travnjak!

Odlučio Mujo da postane trgovc. Zaposlio se u nekoj trgovinskoj radnji i poslodavac mu kaže: • Mujo, gledaj i uči! Dolazi starica u trgovinu i zatraži sredstvo za pranje zavesa. Trgovac joj odgovori: • Draga gospođo, kad već kupujete nešto za pranje zavesa, kupite odmah i sredstvo za pranje prozora. Starica mu odgovara: • Hvala što ste me podsetili jer na to uopšte nisam mislila. Starica odlazi iz dućana, a poslodavac kaže Muji da sada on proba. U dućan ulazi mlada zanosna crnka te zatraži od Muje uloške. Mujo joj na to odgovara: • Gospođice, pa kad već kupujete uloške, kupite i sredstvo za pranje prozora. Plavuša ga u čudu pogleda ne shvatajući njegov predlog, a na to joj Mujo odgovara: • Pa kad već ne možete da se jebete, bar operite prozore!

Titanik tone. John pita: • Koliko je do zemlje odavde? Jack mu odgovara: • 1 kilometar. John skoči u more i pita: • U kojem smeru? Jack mu dobaci: • Prema dole!

Došao Haso kod Muje goste. Mujo se izvalio u fotelji i ne da mu se ustati, pa će Hasi: • Haso, ajde budi dobar pa se popni na sprat i donesi mi papuče. • Daj Mujo, gde ću ti ja donosit papuče u tvojoj kući?! • Ajde molim te, baš mi se ne da ustajati. Haso posluša i popne se gore. A gore sretne Mujinu ženu Fatu i njihovu kćerku od 18 godina. Fata reče: • Zdravo Haso, otkud ti ovde gore? Tu Hasi sinu ideja: • Zdravo Fato, eto ja dođoh da vas opalim! • Šta ti je Haso, jesi li ti normalan! Pa Mujo će te ubiti. • Zna Mujo i nema ništa protiv. • Molim! - reče Fata. • Ozbiljno, sad ćeš da vidiš. MUJO, JE L' OBE! - dreknu Haso. • OBE! - odgovori Mujo.

Zašto muške bebe više plaču kad se rađaju? • Zato što znaju da će proći još mnogo vremena dok ponovo ne vide pičku.

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pričaju dva pandura. Kaže prvi: • Kupio sam pre neki dan četku za WC. • I, kakva je? • Šta ja znam. Više mi se sviđa papir.

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina: • Eto vam ga, naučite ga da slika ... • Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ... • Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!